I
Nalik znakovima Božije
Milosti, koji me podsećaju
Da su prozori u našim studenim
Studentskim sobicama, pendžeri tako divnih
Uspomena, otvoreni smelo i krajnje vešto, pa stalno
Nasrću snovi poput golubova, zapljuskuju me
Neočekivane iluzije bez metafora
Samo pođahkad nailazim na trag
Postojanja Večne pesme
o Ljubavima plaćenih
Smrtima
I čudnih priča, tajanstvenih opisa koje mudro čuvaju
Riznice povjesti...
Kazuj, mitska vodo s vrela Bosne
Setno zbori o našoj Baščaršiji
Zapevaj mi sevda Hlinku noćas
U baštama gde trepere zvezde
Tiho šapni o ašiklucima
S devojkama zaigraj u kolu
Dirni strune srca nevestinog
Nek zaplače što je grlo nosi
Čim napusti materino krilo
Kada pođe glavitom terziji
Vitkog stata poput minareta
Al' bekrija u Morića hanu
Opija se do ranog sabaha
I sve plaća suhim dukatima
Nateruje umorne cigane da sviraju
S orahovog stabla
Jer sna nejma, a njemu je teško
Duša boli sve zbog roditelja: koju neće
Doveli da voli
Tresnu šakom po čaši na stolu
I krv šiknu ko iz vodoskoka
Kvaseć' usne nesrećnog bećara.
II
Neosetno, i Miljacka preplavi obale
Zažubori u mom krvotoku
Poput česme ispred drevnog hrama
Evo i sad osluškujem rasipanje vode
Preko čela, preko tela
Veseo sam, ništa mi ne znači
Dok posmatram staricu iz smoga
Čudeći se zašto Majka kuka:
Saraj, Saraj, Sarajevo
Zar usmrti mog prvenca – sina?
Saraj, Saraj, Sarajevo
Vatrom izgorelo – behara ti tvoga!
Ljubavi moja u zastavljenom vremenu
Sa tvojih izloga i zidova
Pozdravljaću sa "Šalom" užurban svet
Upućujući prekor duhovno radoznalim
Dečacima, čiji sladoled istopi vreo asfalt
(umesto sićušnih usana)
Jedno avgustovsko popodne
I Sunce će kriknuti u zanosu
Zbog svih izgovorenih reči
I osećanja, kojima sam uzalud
O uzalud, nastojao sačuvati
Dan od tame, a poslednju noć od svitanja
Pre nego je i someh zaspao
Zaboravljen u staklu...
Kad me dovoljno pohvale, oplaču ili okleveću
Svejedno, tek na rođendanskom slavlju
Prenesite moj pepeo
Preko Principovog mosta!
