Za J. J.
Pesme mi nisu dovoljne
da mogu da se okupam njima
kada te nema da mi doliješ vodu
Treperim u iščekivanju svakog novog stiha
kao tanana hartija nad plamenom
Čekanje mi zatitrava svaku ćeliju
menjajući joj DNK strukturu
od pomisli da će nam se sresti tela
Čežnjivo čekanje traje predugo
za ovaj kratki život
tokom kojeg ne znamo
gde će da nam se smrkne,
a gde da nam svane
Ne odlaži naše uzdahe
za neke naredne živote
kada ćeš možda ti biti plima a ja – oseka
Priđi i dopusti mi da te potapam kao Atlantidu
da budem jedina koja zna gde će te uvek pronaći
Priđi i dopusti mi da se ukotvim u tvojim zalivima
A ti, moje nemirno more – neprekidno ćeš me njihati...
Prevela sa makedonskog na srpski: Gordana Vlajić
