За Ј. Ј.
Песме ми нису довољне
да могу да се окупам њима
када те нема да ми долијеш воду
Треперим у ишчекивању сваког новог стиха
као танана хартија над пламеном
Чекање ми затитрава сваку ћелију
мењајући јој ДНК структуру
од помисли да ће нам се срести тела
Чежњиво чекање траје предуго
за овај кратки живот
током којег не знамо
где ће да нам се смркне,
а где да нам сване
Не одлажи наше уздахе
за неке наредне животе
када ћеш можда ти бити плима а ја – осека
Приђи и допусти ми да те потапам као Атлантиду
да будем једина која зна где ће те увек пронаћи
Приђи и допусти ми да се укотвим у твојим заливима
А ти, моје немирно море – непрекидно ћеш ме њихати...
Превела са македонског на српски: Гордана Влајић
