‘Kameno lice’ oslikava
snagu koja se bori
da pobedi bol prve kapi.
Usporeno disanje
i odvojene usne
koče pogled prikovan
ka horizontu uspomena
da neoprezni pokret
ne bi razgalio bujicu žala
što je sudba ljubav ukrala.
Oči sijaju prepune
ponosnog sećanja
i nemog isčekivanja
poštovanog gosta.
Nesvesno zadrhti
usna a nos ovlaži
kad se proguta
suv i prazan vazduh
koji zastaje u grlu.
Zabole grudi,
praćeno vrtoglavicom,
prestane disanje i tad,
tad duboko iz bića
stiže olakšanje.
Kao kiše posle suše
što prepune reku
pa nejake brane ruše
od vajkada sagrađene,
probija se ‘znoj duše’
što otkriva tajne čula
i potopa misli loše.
Dovoljno jaka
da probudi glas
ranjenog srca
i umili dah života
u moru suza od očaja
do ostrva spokoja,
krepko pliva kap druga.
