‘Камено лице’ осликава
снагу која се бори
да победи бол прве капи.
Успорено дисање
и одвојене усне
коче поглед прикован
ка хоризонту успомена
да неопрезни покрет
не би разгалио бујицу жала
што је судба љубав украла.
Очи сијају препуне
поносног сећања
и немог исчекивања
поштованог госта.
Несвесно задрхти
усна а нос овлажи
кад се прогута
сув и празан ваздух
који застаје у грлу.
Заболе груди,
праћено вртоглавицом,
престане дисање и тад,
тад дубоко из бића
стиже олакшање.
Као кише после суше
што препуне реку
па нејаке бране руше
од вајкада саграђене,
пробија се ‘зној душе’
што открива тајне чула
и потопа мисли лоше.
Довољно јака
да пробуди глас
рањеног срца
и умили дах живота
у мору суза од очаја
до острва спокоја,
крепко плива кап друга.
