Sebi
Kad izgubiš Deklaraciju
a sleteo si i –
nedočekan si a
Azi Lant
Mi Grant
Emi Grant
gurnut si u gustu salu gde
vuče se slepo crevo
nevoljnika i očajnika
što tegle prtljag i senku
- sve svoje sa sobom –
od šaltera do oficira,
od oficira do oficira,
od šaltera do duvara...
Oficir crnomanjast:
Znate šta...da pogledamo
iz bliza kofere, torbe,
torbe, kofere...
Oficir crnpurast (kroz zube):
Otvaraj kofere! Knjige?!
Knjige na sunce!
...knjige ćute, zgomilane,
a sve moje. Očekuju da ih
ne isporučim Oficiru za
vezu i odnošenje
Knjiga.
Oficir crnomanjast:
Vi ste dakle autor, uzimajući
na neviđeno 2 kapitalna
dela koja krasi
moja slika. Prepoznajem sebe,
prepoznaju mene.
Autor:
Gospodo oficiri,
ima li ovde neko ko zna ruski?!
- dreknu autor već smoren, smožden,
živ pečen nedopečen, opečen...
Moj nemački bez njihovog nemačkog.
Moj rumunski bez njihovog rumunskog.
Moj srpski bez njihovog srpskog.
Odoše pod tepih. I tamo ostaše.
Dođe jedan njihov.
Da, ja gavarju pa ruski savsem ploha.
Ja serbskij pisatelj, iz Beograda...
Rus mi galantno vrati sklopljena krila,
autor raširi krila i odleprša.
Gaja i Cviko odvezoše me
u krčmu gde se sve brzo zaboravlja.
