Себи
Кад изгубиш Декларацију
а слетео си и –
недочекан си а
Ази Лант
Ми Грант
Еми Грант
гурнут си у густу салу где
вуче се слепо црево
невољника и очајника
што тегле пртљаг и сенку
- све своје са собом –
од шалтера до официра,
од официра до официра,
од шалтера до дувара...
Официр црномањаст:
Знате шта...да погледамо
из близа кофере, торбе,
торбе, кофере...
Официр црнпураст (кроз зубе):
Отварај кофере! Књиге?!
Књиге на сунце!
...књиге ћуте, згомилане,
а све моје. Очекују да их
не испоручим Официру за
везу и одношење
Књига.
Официр црномањаст:
Ви сте дакле аутор, узимајући
на невиђено 2 капитална
дела која краси
моја слика. Препознајем себе,
препознају мене.
Аутор:
Господо официри,
има ли овде неко ко зна руски?!
- дрекну аутор већ сморен, сможден,
жив печен недопечен, опечен...
Мој немачки без њиховог немачког.
Мој румунски без њиховог румунског.
Мој српски без њиховог српског.
Одоше под тепих. И тамо осташе.
Дође један њихов.
Да, ја гаварју па руски савсем плоха.
Ја сербскиј писатељ, из Београда...
Рус ми галантно врати склопљена крила,
аутор рашири крила и одлепрша.
Гаја и Цвико одвезоше ме
у крчму где се све брзо заборавља.
