BOGOJAVLjENjE
Svake noći zvezdama potpaljujem vatru i lik Tvoj tražim.
Iščekujem događaj, kao što se udarac iščekuje.
Ma šta se desilo, dodirnuti me neće.
Ništa se ne razlikujem od teških bolesnika koji samo na sebe misle. Ti si moja bolest, a bol za Tobom sećanjem pospešujem.
Još jedno Bogojavljenje bez leda i snega. Litija se po crkvenom dvorištu vuče ko ovo malo mene kroz život što prolazi.
Vodicom svetom se umivam, da sećanja kroz pore ne pobegnu.
I, sve je varka... Ogledalo je od lažnih osmeha naprslo. Želja za bekstvom katkad naiđe. Vodicu svetu prstima razlivam da se sakrijem, da se očistim, da se operem, da zaboravim. I opet isto. Jedino Tvoja slika je na mom zidu. Na ekseru, u srce zakovanom.
JOVANSKA PRIČA
Jovanska priča možda je ovo sa mnogo mraza u duši, sećanja puna na baštu detinjstva i mladost koja se ruši.
Škripom đerma odzvanja jutro, korenje duda u svakoj je pori... ikona zlatna, par žutih sveća, kandilica, što do svitanja gori...
Šapat majke zorom me prene... Na tren se snovi u stvarnost sliju. Greh neki davni u prošlost vuče, sve kazne, u noć besanu se skriju...
I ti si tu negde. U izmaglici te vidim. Na putu do mene još čekaš red. Bol sam ti dao, sad hoćeš ljubav, jer, život i jeste čemer i med...
Sad nemam snage ništa da menjam. Godine taj teški lanac nižu... Led je u srcu...neka te teši, prazni me dani stižu...
VASKRŠNjA PESMA
Ko veru u srcu ima,
s radošću slavi
Vaskrs,
praznik nad praznicima...
Duša srpska
blaženstvom blista
na dan vaskrsenja
Isusa Hrista...
Oprost i ljubav
bratu od brata.
Hrist je raskrilio
rajska vrata.
„Mir vam“,
prvo je rekao.
Na Gori iskušenja
mudrost je stekao.
Jaje crveno
simbol je sreće.
Nauk,
iz mrtvila život
nam kreće...
Čuvarkuću domaćin
na pijadestal stavlja.
Stradanje Hristovo
Srbin ne zaboravlja.
Rutavica je
u vodi zanoćila.
Njome je majka
zorom čedo umila.
Dom se šareni
od jarkih boja.
Pucaju ljuske,
ne zna se broja.
Hristos voskrese,
svuda se čuje.
Voistinu voskrese,
nebom odjekuje...
