БОГОЈАВЉЕЊЕ
Сваке ноћи звездама потпаљујем ватру и лик Твој тражим.
Ишчекујем догађај, као што се ударац ишчекује.
Ма шта се десило, додирнути ме неће.
Ништа се не разликујем од тешких болесника који само на себе мисле. Ти си моја болест, а бол за Тобом сећањем поспешујем.
Још једно Богојављење без леда и снега. Литија се по црквеном дворишту вуче ко ово мало мене кроз живот што пролази.
Водицом светом се умивам, да сећања кроз поре не побегну.
И, све је варка... Огледало је од лажних осмеха напрсло. Жеља за бекством каткад наиђе. Водицу свету прстима разливам да се сакријем, да се очистим, да се оперем, да заборавим. И опет исто. Једино Твоја слика је на мом зиду. На ексеру, у срце закованом.
ЈОВАНСКА ПРИЧА
Јованска прича можда је ово са много мраза у души, сећања пуна на башту детињства и младост која се руши.
Шкрипом ђерма одзвања јутро, корење дуда у свакој је пори... икона златна, пар жутих свећа, кандилица, што до свитања гори...
Шапат мајке зором ме прене... На трен се снови у стварност слију. Грех неки давни у прошлост вуче, све казне, у ноћ бесану се скрију...
И ти си ту негде. У измаглици те видим. На путу до мене још чекаш ред. Бол сам ти дао, сад хоћеш љубав, јер, живот и јесте чемер и мед...
Сад немам снаге ништа да мењам. Године тај тешки ланац нижу... Лед је у срцу...нека те теши, празни ме дани стижу...
ВАСКРШЊА ПЕСМА
Ко веру у срцу има,
с радошћу слави
Васкрс,
празник над празницима...
Душа српска
блаженством блиста
на дан васкрсења
Исуса Христа...
Опрост и љубав
брату од брата.
Христ је раскрилио
рајска врата.
„Мир вам“,
прво је рекао.
На Гори искушења
мудрост је стекао.
Јаје црвено
симбол је среће.
Наук,
из мртвила живот
нам креће...
Чуваркућу домаћин
на пијадестал ставља.
Страдање Христово
Србин не заборавља.
Рутавица је
у води заноћила.
Њоме је мајка
зором чедо умила.
Дом се шарени
од јарких боја.
Пуцају љуске,
не зна се броја.
Христос воскресе,
свуда се чује.
Воистину воскресе,
небом одјекује...
