Neka se sunce pokloni zemlji
a zemlja prepolovi mesec
na dva vodena srca
Neka žilama prodre
u vizije kiše i senki
uho koje vidi, razume i kaže
prst koji sluša
i ruka što bunca znanje
umesto opreznosti
Sunce je slatkog ukusa
i neoprezno
Sunce je mrtvi čvor svemira
Sunce je grudva soli
Neka se mesec pokloni zemlji
a ljudi krilima zaklone ljubav
od argumenata vode:
osećam da su tvoja četiri lica
zabrinuta
četiri glasa preglasna
jedno lice nestvarno
Kamen i četiri lica
sunce i četiri kamena
grob kome se divim
u kome tvoje kosti posežu za
plamenom sveće
koji vidi
iza praznine iza leđa iza čeljusti
i drveće koje motri
na noseve lišća
Osećam da čuješ koračanje
sopstvene senke unazad
da čuješ povratak svog glasa
crnih zenica, broda
i svojih ćelavih lavova
