Нека се сунце поклони земљи
а земља преполови месец
на два водена срца
Нека жилама продре
у визије кише и сенки
ухо које види, разуме и каже
прст који слуша
и рука што бунца знање
уместо опрезности
Сунце је слатког укуса
и неопрезно
Сунце је мртви чвор свемира
Сунце је грудва соли
Нека се месец поклони земљи
а људи крилима заклоне љубав
од аргумената воде:
осећам да су твоја четири лица
забринута
четири гласа прегласна
једно лице нестварно
Камен и четири лица
сунце и четири камена
гроб коме се дивим
у коме твоје кости посежу за
пламеном свеће
који види
иза празнине иза леђа иза чељусти
и дрвеће које мотри
на носеве лишћа
Осећам да чујеш корачање
сопствене сенке уназад
да чујеш повратак свог гласа
црних зеница, брода
и својих ћелавих лавова
