Dve boli
Ti si neokićena jelka bez nje
Ona - sneg koga nema ove godine
Ja sam senka
U njegovim pijanim očima
koju ne može da zagrli
posle vođenja ljubavi
Ti joj nosiš svakog dana cvet
Sedneš na klupicu
pored njenog kreveta od hrasta
i dugo joj pričaš
Ona sluša
ali ne kaže ništa
Ti se na nju ne ljutiš zbog toga
Osećaš njen miris kako dolazi
iz Edenskog vrta
i grli te
Grli čvrsto
Osećam blaženstvo
dok ležim pored njega
a on nestrpljenje
da me otera iz raja
Od njegovog rebra
druga je žena napravljena
zbog koje ga đavoli progone
omađijani njenom igrom
Tebi je bol
kao virus
prošla kroz srce
i više nikada nećeš biti zdrav kao pre
Moja bol
raste kao kandida
hraneći se šećerom
koji njegove usne nude njoj.
