Две боли
Ти си неокићена јелка без ње
Она - снег кога нема ове године
Ја сам сенка
У његовим пијаним очима
коју не може да загрли
после вођења љубави
Ти јој носиш сваког дана цвет
Седнеш на клупицу
поред њеног кревета од храста
и дуго јој причаш
Она слуша
али не каже ништа
Ти се на њу не љутиш због тога
Осећаш њен мирис како долази
из Еденског врта
и грли те
Грли чврсто
Осећам блаженство
док лежим поред њега
а он нестрпљење
да ме отера из раја
Од његовог ребра
друга је жена направљена
због које га ђаволи прогоне
омађијани њеном игром
Теби је бол
као вирус
прошла кроз срце
и више никада нећеш бити здрав као пре
Моја бол
расте као кандида
хранећи се шећером
који његове усне нуде њој.
