Iza prstena planete truli mesec
napušta mrak crvenog jezika pravednih
leđa
između kopna i vode
ranjen iznad vode i kopna
sjajna rana neba
i seme i plod i kora noći
a noću pratilac i vodič
u sebi zvezda spolja kamen spor i dalek:
želeći da živim
u koštanoj srži životinje u mesu tame
upoznah toplotu i krv
iza prstena planete
plašeći se da se ne obistini
sve ono čega se plašim
