Иза прстена планете трули месец
напушта мрак црвеног језика праведних
леђа
између копна и воде
рањен изнад воде и копна
сјајна рана неба
и семе и плод и кора ноћи
а ноћу пратилац и водич
у себи звезда споља камен спор и далек:
желећи да живим
у коштаној сржи животиње у месу таме
упознах топлоту и крв
иза прстена планете
плашећи се да се не обистини
све оно чега се плашим
