PESMA O KNjIZI
Sad opet s tobom sam ređe.
Da ugodim hoću svima,
a hvala Bogu, dragih baš ima.
Od vremena planiranog
za tebe krasti moram.
Tome se ne radujem.
Tad licem mojim senka tuge da preleti ume i,
kao da sve drugo zalud je,
ako dan bez tebe prođe.
A, kad noć sva mi se da,
žurim k tebi radosna,
kao dete kad dar dobija -
Znam da kraj postelje verno čekaš
da te u ruke uzmem i sva ti se predam.
Kad u riznicu tvoju zavirim i pogledam
šta sadržaj nudi, želja za tobom jača se budi
- Knjigo, najlepše si delo ljudi.
