ПЕСМА О КЊИЗИ
Сад опет с тобом сам ређе.
Да угодим хоћу свима,
а хвала Богу, драгих баш има.
Од времена планираног
за тебе красти морам.
Томе се не радујем.
Тад лицем мојим сенка туге да прелети уме и,
као да све друго залуд је,
ако дан без тебе прође.
А, кад ноћ сва ми се да,
журим к теби радосна,
као дете кад дар добија -
Знам да крај постеље верно чекаш
да те у руке узмем и сва ти се предам.
Кад у ризницу твоју завирим и погледам
шта садржај нуди, жеља за тобом јача се буди
- Књиго, најлепше си дело људи.
