Ne udarajte gromovi u naša lepa dvorišta
Jer već je korov procvao tu gde su rasli jablani
I srušeni su domovi i spaljena su ognjišta
I niko nije ostao ni da nas mrtve sahrani
U sumrak sve je zastalo ni vetrovi se ne miču
Zlo nožem krvlju škropljenim priču o smrti govori
Na odru dete zaspalo i neke žene nariču
Nad krilom majke sklopljenim da mrtvo čedo odmori
U ime boga nečijeg opet su došle ubice
I mrak je prste upleo da zlo i tugu podeli
Sad nema smeha dečijeg i prazne su nam ulice
Jer bog je sebi uzeo sve što smo ikad voleli
Nemojte zato gromovi u naša pusta dvorišta
Tu gdje je korov procvao i gde su rasli jablani
Jer srušeni su domovi i spaljena su ognjišta
I niko nije ostao bar da nas ljudski sahrani
