 | Srđan Opačić | |
| |
detail from: Hronograf.net
Lišće je odavno požutelo
i opalo sa drveća,
grane su ostale gole,
a u vazduhu miris snega.
Iza mog toplog pogleda
stoji duboki bol,
a moje nasmejane usne
potiskuju ga i skrivaju.
Moji prijatrlji,
svi su negde nestali,
a sve moje ljubavi
su davno već bivše.
Pa od koga onda
skrivam svoj bol
i koga se stidim
kad sam sasvim sam.
Svakog dana očekujem
svoj poslednji sneg
i sve sam svesniji
da novog proleća neće biti.
Lišće je davno požutelo
i opalo sa drveća,
grane su ostale gole,
a u vazduhu miris snega.
