 | Срђан Опачић | |
| |
детаљ слике: Хронограф.нет
Лишће је одавно пожутело
и опало са дрвећа,
гране су остале голе,
а у ваздуху мирис снега.
Иза мог топлог погледа
стоји дубоки бол,
а моје насмејане усне
потискују га и скривају.
Моји пријатрљи,
сви су негде нестали,
а све моје љубави
су давно већ бивше.
Па од кога онда
скривам свој бол
и кога се стидим
кад сам сасвим сам.
Сваког дана очекујем
свој последњи снег
и све сам свеснији
да новог пролећа неће бити.
Лишће је давно пожутело
и опало са дрвећа,
гране су остале голе,
а у ваздуху мирис снега.
