Noćas sam na konju belom
oblake pamučne pratila,
birala zvezde po nebu
i njima postelju zlatila.
Noćas sam usklikom sreće
nebo nad nama vedrila.
Najlepšu pesmu ljubavnu
na mesečini iznedrila.
Noćas sam potomke naše,
ljubavlju večnom dojila,
od želja iz srca svoga
štitove zlatne im krojila.
Noćas sam kao dragulje
godine naše sabirala.
Tebe bih još jednom volela
kada bih ponovo birala.