Ноћас сам на коњу белом
облаке памучне пратила,
бирала звезде по небу
и њима постељу златила.
Ноћас сам ускликом среће
небо над нама ведрила.
Најлепшу песму љубавну
на месечини изнедрила.
Ноћас сам потомке наше,
љубављу вечном дојила,
од жеља из срца свога
штитове златне им кројила.
Ноћас сам као драгуље
године наше сабирала.
Тебе бих још једном волела
када бих поново бирала.
