About usAuthorsPoetryProseReviewsTalksNewsMediaKolumnaKultura sećanja


















Featured

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Talks


STEFAN LAZAREVIĆ: TOG JUTRA SAM KUĆI DONEO HLEB I PRVU PESMU

detail from: iz privatne arhive
Stefan Lazarević je rođen u Svilajncu 1993. godine. Završio je Fakultet pedagoških nauka u Jagodini. Još od malih nogu interesuje se za književnost čitajući Antića, Dobricu Erića, Bodlera i mnoge druge. Svoju kreativniju stranu počinje da spoznaje na sasvim slučajan način. Krenuvši putem umetnosti, mnoga vrata su mu se otvorila. Pored pisanja pesama, Stefan se aktivno bavi glumom još od osnovne škole i ona zauzima posebno mesto u njegovom srcu. Kako kaže, svako iskustvo na sceni ga duhovno obogaćuje. Njegove pesme među publikom su poprilično prihvaćene, a to dokazuju i brojna takmičenja na kojima je Stefan zauzimao prvo mesto.

Svoje kreativno stvaralaštvo i put u neki drugi svet prenosi i svojim malim učenicima. Svoje veštine daruje drugima na najbolji mogući način i to obavljajući posao vaspitača. Da je najbolji način da dete odmalena spozna prave vrednosti života pokazuje i to da u početku svog odrastanja ima pored sebe osobu koja bi ga navela na pravi životni put. Po svemu sudeći, Stefan u tome uživa jer rad sa decom je njegov lični učitelj u školi života.

Trenutak koji je bio presudan da krenete putem pesničkog stvaralaštva?

Odgovorni krivac bilo je proleće, u koje sam se zaljubio tog jutra dok sam čekao da kupim hleb. Ima u čoveku mnogo puteva koji kreću iz njega samog, a koji su oplemenjeni spoljnim uticajima. Ne mogu da kažem puno na ovu temu, jer u trenucima u kojima sam počinjao da se bavim pisanjem bio sam u neverovatnim dilemama i nemirima. Nešto kao kad se Veliki džin usled supernove urušava u sebe samog. Pod ogromnim pritiskom gravitacije on ima dve mogućnosti, da popusti i postane crna rupa koja proždire sve pred sobom ili da se bori do iznemoglosti i postane Neutronska zvezda, najneverovatnije čudo u svemiru znano čoveku. Poezija se javi kad ništa drugo ne može...

Tog jutra sam kući doneo hleb i prvu pesmu.

Završili ste Fakultet pedagoških nauka u Jagodini. Kako definišete rad sa decom?

Oslobađajuće radostan način disanja. Podseća me da je moguće ne odrasti, a biti mudar, upitan i musav u isti tren. Govori mi da sve kreće od igre i oni koji nikada nisu zaboravili na lepotu igranja, razumeju šta znači biti čovek u odrastanju do tačke svetlosti. Svakodnevno me motiviše da balansiram na žici između džangrizavosti i blentavosti. Rad sa decom je moj lični učitelj u školi života... Jedan od razloga krajnje zahvalnosti.

Pobednik ste prošlogodišnjeg „Mili dueli“ takmičenja. Kakvo ste iskustvo stekli učešćem na ovom projektu¬?

"Mili dueli" su mi doneli poznanike sa kojima praktikujem plemenitu veštinu prijateljstva. Upoznali su me sa stvaralaštvom nekih neverovatnih mladih pesnika za koje će se tek čuti i zahvaljujući duelima, moje izmišljenice su se približile široj publici. Uvideo sam da bez obzira na sve podele balkanskih naoroda moguće je izgraditi most koji će se zasnivati na zdravorazumskom dijalogu dobrih ljudi.

Jedva čekam da upoznam mile dueliste, radujem se susretima uživo.
Pored pisanja i stvaranja pesničkih stihova, vrlo ste naklonjeni i drugim umetničkim pravcima. Da li sedmu umetnost poistovećujete sa poezijom?

Sve(t) je umetnost. Za mene to prepuštanje u kreativni proces znači neprestano tragati za novom suštinom u istim stvarima. Čovek je stvaralac i ta njegova karakteristika ne sme da bude upregnuta u kalupe prosečnosti ili sputana izgovorima kako se za stvaranje nema vremena. U temelju svih stvari leži poezija i najbolji su oni pesnici koji žive svoje izmišljenice snagom punih pluća. Što se tiče sedme umetnosti, veliki sam filmofil i volim da pogledam film sa dušom.

Koja vam je omiljena glumačka uloga koju ste imali prilike da igrate?

Pozorište je moja dečačka ljubav. Odavno nisam u ulozi glumca posećivao svet na daskama, koje poprilično znače. Umesto omiljene uloge reći ću vam najneomiljeniju u svakodnevnom životu. Nikad nisam voleo da se lažno osmejem a priznajem otela su mi se par lažnih. Svetogrđe je protraćiti osmeh. Pre par nedelja premijerno je odigrana predstava „Čarobnjakov osmeh“ čiji tekst potpisujem. Ako vas put nanese u Svilajnac dođite da vidite koliko se smisla krije u osmehu od srca.

Kakav je vaš stav o masovnom “begu” mladih u svet?

Baš ovih dana na ovu temu razmišljam puno, jer sam i sam pred nekakvim odlaskom. Sve više shvatam da se u svet ne beži, u njega se odlazi po novi početak, po šansu koja se ovde nije desila, a koju tek tamo negde mogu stvoriti prsti željni uvažavanja, uspeha, pa i dokazivanja. Sa puno hrabrosti, staloženo i sa strepnjom u isti mah, zakoračiti u nepoznato. Najspokojniji smo u našim konfornim zonama, svojevrsnim oazama mira. U njima nema napretka a iz njih se ne odlazi tako lako zbog straha koji obmotava to nepoznato, koje tek treba osvojiti.

Jedno je sigurno. Treba biti hrabar i za “bežanje“...

Da li svoju profesionalnu karijeru planirate da nastavite u Srbiji?

Iskren da budem, ne znam šta da odgovorim na ovo pitanje. Srbija je mesto kome ću se uvek vraćati i koje će uvek biti sastavni deo mog disanja. U planu mi je da ostvarim dečački san i doživim neka neverovatna mesta na planeti, licem k licu. Videćemo kuda će me ti putevi voditi... Što bi rekao Tolkin, nisu svi koji lutaju izgubljeni... A ja planiram da na trenutak izgubim kopno na pučini, kako bi mu se radostan vratio.

Kako sebe vidite za 20 godina?

Starost koja se polako ugnezdila na mom licu nije prekrila dečačku upitanost. Nalazim se na mestu gde najbolje doprinosim idealu radosti i blagostanja. Imam ogromnu torbu iskustva po koju se vraćaju zbunjeni. Ne davim pričom mlade i umem i dalje da izmami osmeh. Divim se proleću više nego ikad pre! Živim ono što pišem...

Koji su vaši planovi za budučnost?

Da budem u elementu vatre. Dovoljno hrabra skitnica, da u svakom mestu na svetu posedujem kutak, u kojem spokojno mogu da popijem čaj i dovoljno svestan činjenice, da nigde pod suncem neću naći isti mir, kao pod trešnjom u mom selu. Planiram da ne planiram. Ako me vidite kako sumanuto tumaram svetom, razumite, pratim nezavršene pesme do tačke u kojoj neću ni morati da ih zapisujem.

Ubacio bih poruku za onog mene koji će negde u budućnosti čitati ovaj intervju. Ne brini... Sve je dobro.

Intervju vodila: Sunčica Dugalić,
Književna radionica "Kordun"

SHARE THIS PAGE ON:






2024 © Literary workshop "Kordun"