detalj slike: iz privatne arhive

Stefan Lazarević je rođen u Svilajncu 1993. godine. Završio je Fakultet pedagoških nauka u Jagodini. Još od malih nogu interesuje se za književnost čitajući Antića, Dobricu Erića, Bodlera i mnoge druge. Svoju kreativniju stranu počinje da spoznaje na sasvim slučajan način. Krenuvši putem umetnosti, mnoga vrata su mu se otvorila. Pored pisanja pesama, Stefan se aktivno bavi glumom još od osnovne škole i ona zauzima posebno mesto u njegovom srcu. Kako kaže, svako iskustvo na sceni ga duhovno obogaćuje. Njegove pesme među publikom su poprilično prihvaćene, a to dokazuju i brojna takmičenja na kojima je Stefan zauzimao prvo mesto.

Svoje kreativno stvaralaštvo i put u neki drugi svet prenosi i svojim malim učenicima. Svoje veštine daruje drugima na najbolji mogući način i to obavljajući posao vaspitača. Da je najbolji način da dete odmalena spozna prave vrednosti života pokazuje i to da u početku svog odrastanja ima pored sebe osobu koja bi ga navela na pravi životni put. Po svemu sudeći, Stefan u tome uživa jer rad sa decom je njegov lični učitelj u školi života.

Стефан Лазаревић

 

Trenutak koji je bio presudan da krenete putem pesničkog stvaralaštva?

Odgovorni krivac bilo je proleće, u koje sam se zaljubio tog jutra dok sam čekao da kupim hleb. Ima u čoveku mnogo puteva koji kreću iz njega samog, a koji su oplemenjeni spoljnim uticajima. Ne mogu da kažem puno na ovu temu, jer u trenucima u kojima sam počinjao da se bavim pisanjem bio sam u neverovatnim dilemama i nemirima. Nešto kao kad se Veliki džin usled supernove urušava u sebe samog. Pod ogromnim pritiskom gravitacije on ima dve mogućnosti, da popusti i postane crna rupa koja proždire sve pred sobom ili da se bori do iznemoglosti i postane Neutronska zvezda, najneverovatnije čudo u svemiru znano čoveku. Poezija se javi kad ništa drugo ne može...

Tog jutra sam kući doneo hleb i prvu pesmu.

Završili ste Fakultet pedagoških nauka u Jagodini. Kako definišete rad sa decom?

Oslobađajuće radostan način disanja. Podseća me da je moguće ne odrasti, a biti mudar, upitan i musav u isti tren. Govori mi da sve kreće od igre i oni koji nikada nisu zaboravili na lepotu igranja, razumeju šta znači biti čovek u odrastanju do tačke svetlosti. Svakodnevno me motiviše da balansiram na žici između džangrizavosti i blentavosti. Rad sa decom je moj lični učitelj u školi života... Jedan od razloga krajnje zahvalnosti.

Pobednik ste prošlogodišnjeg „Mili dueli“ takmičenja. Kakvo ste iskustvo stekli učešćem na ovom projektu¬?

"Mili dueli" su mi doneli poznanike sa kojima praktikujem plemenitu veštinu prijateljstva. Upoznali su me sa stvaralaštvom nekih neverovatnih mladih pesnika za koje će se tek čuti i zahvaljujući duelima, moje izmišljenice su se približile široj publici. Uvideo sam da bez obzira na sve podele balkanskih naoroda moguće je izgraditi most koji će se zasnivati na zdravorazumskom dijalogu dobrih ljudi.

Jedva čekam da upoznam mile dueliste, radujem se susretima uživo.

Pored pisanja i stvaranja pesničkih stihova, vrlo ste naklonjeni i drugim umetničkim pravcima. Da li sedmu umetnost poistovećujete sa poezijom?

Sve(t) je umetnost. Za mene to prepuštanje u kreativni proces znači neprestano tragati za novom suštinom u istim stvarima. Čovek je stvaralac i ta njegova karakteristika ne sme da bude upregnuta u kalupe prosečnosti ili sputana izgovorima kako se za stvaranje nema vremena. U temelju svih stvari leži poezija i najbolji su oni pesnici koji žive svoje izmišljenice snagom punih pluća. Što se tiče sedme umetnosti, veliki sam filmofil i volim da pogledam film sa dušom.

Koja vam je omiljena glumačka uloga koju ste imali prilike da igrate?

Pozorište je moja dečačka ljubav. Odavno nisam u ulozi glumca posećivao svet na daskama, koje poprilično znače. Umesto omiljene uloge reći ću vam najneomiljeniju u svakodnevnom životu. Nikad nisam voleo da se lažno osmejem a priznajem otela su mi se par lažnih. Svetogrđe je protraćiti osmeh. Pre par nedelja premijerno je odigrana predstava „Čarobnjakov osmeh“ čiji tekst potpisujem. Ako vas put nanese u Svilajnac dođite da vidite koliko se smisla krije u osmehu od srca.

Kakav je vaš stav o masovnom “begu” mladih u svet?

Baš ovih dana na ovu temu razmišljam puno, jer sam i sam pred nekakvim odlaskom. Sve više shvatam da se u svet ne beži, u njega se odlazi po novi početak, po šansu koja se ovde nije desila, a koju tek tamo negde mogu stvoriti prsti željni uvažavanja, uspeha, pa i dokazivanja. Sa puno hrabrosti, staloženo i sa strepnjom u isti mah, zakoračiti u nepoznato. Najspokojniji smo u našim konfornim zonama, svojevrsnim oazama mira. U njima nema napretka a iz njih se ne odlazi tako lako zbog straha koji obmotava to nepoznato, koje tek treba osvojiti.

Jedno je sigurno. Treba biti hrabar i za “bežanje“...

Da li svoju profesionalnu karijeru planirate da nastavite u Srbiji?

Iskren da budem, ne znam šta da odgovorim na ovo pitanje. Srbija je mesto kome ću se uvek vraćati i koje će uvek biti sastavni deo mog disanja. U planu mi je da ostvarim dečački san i doživim neka neverovatna mesta na planeti, licem k licu. Videćemo kuda će me ti putevi voditi... Što bi rekao Tolkin, nisu svi koji lutaju izgubljeni... A ja planiram da na trenutak izgubim kopno na pučini, kako bi mu se radostan vratio.

Kako sebe vidite za 20 godina?

Starost koja se polako ugnezdila na mom licu nije prekrila dečačku upitanost. Nalazim se na mestu gde najbolje doprinosim idealu radosti i blagostanja. Imam ogromnu torbu iskustva po koju se vraćaju zbunjeni. Ne davim pričom mlade i umem i dalje da izmami osmeh. Divim se proleću više nego ikad pre! Živim ono što pišem...

Koji su vaši planovi za budućnost? 

Da budem u elementu vatre. Dovoljno hrabra skitnica, da u svakom mestu na svetu posedujem kutak, u kojem spokojno mogu da popijem čaj i dovoljno svestan činjenice, da nigde pod suncem neću naći isti mir, kao pod trešnjom u mom selu. Planiram da ne planiram. Ako me vidite kako sumanuto tumaram svetom, razumite, pratim nezavršene pesme do tačke u kojoj neću ni morati da ih zapisujem.

Ubacio bih poruku za onog mene koji će negde u budućnosti čitati ovaj intervju. Ne brini... Sve je dobro.

Intervju vodila: Sunčica Dugalić,
Književna radionica "Kordun"

PODELITE OVAJ TEKST NA: