About usAuthorsPoetryProseReviewsTalksNewsMediaKolumnaKultura sećanja


















Featured

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Talks


MNOGO JE NEKOMPETENTNOSTI NA SVE STRANE

Vladimir Pištalo jedan je od najznačajnijih srpskih savremenih književnika, inače profesor svetske i američke istorije na Beker koledžu u Vusteru, Masačusets. Iako je u džepu imao avionsku kartu za Beograd, i prethodno se preventivno pelcovao protiv običnog gripa, kako ne bi kijanjem plašio ljude, nije mogao da dođe na uručenje nagrade „Meša Selimović“ koju je dobio za knjigu „Značenje džokera“.


Pred njegovo putovanje i planiranu svečanost stigao je koronavirus, i svet više nije bivao isti. Kao u njegovoj nagrađenoj knjizi posvećenoj značenju džokera, koji se poput boga Dionisa, preliva preko granica i sve njegovo se okreće u iznenađenje.


PONEDELjAK, 06. APR 2020, 06:00
IZVOR: RTS
AUTOR: VOJKA PAJKIĆ ĐORĐEVIĆ

Vi ste, ako to mogu tako da nazovem, društveno korektnim rečnikom, književna koleteralna šteta koronavirusa - odloženo vam je uručenje nagrade "Meša Selimović". Kako ste reagovali na tu vrstu bespomoćnosti da zaokružite književni uspeh svoje knjige Značenje džokera?

- Bio sam pozvan na književni sajam u Lajpcigu koji je otkazan neposredno pre toga. Nemci su mi rekli da, što se njih tiče, zadržim kartu. Kupio sam kartu Berlin - Beograd, znao sam da situacija postaje opasna ali sam se radovao se odlasku Beograd. Čak sam se bio pelcovao protiv obične gripe da ne bih kijanjem plašio ljude. Uručenje nagrade je trebalo da se održi u Narodnom pozorištu, što je izuzetno lep prostor. I onda, doslovno dan pre mog polaska, desilo se nekoliko stvari.

Nemci su mi poslali imejl da situacija u Nemačkoj postaje gora, i da oni na mom mestu ne bi dolazili. U Srbiji su zabranili skupove sa više od 100 učesnika. Tako nisam otišao. Samo dan kasnije, Tramp je ukinuo letove iz Evrope. Da sam otišao, ne bih mogao da se vratim.

Kakva je situacija kod vas u Vusteru u Americi kada je koronavirus u pitanju. Da li fakultet radi, kako komunicirate sa studentima?

- Svuda je u Americi onlajn nastava. Škole su se raspustile, dosta trapavo. Tako se stvari rade u vreme krize. Nije to naš specijalitet. Nisu znali šta da rade sa internacionalnim studentima, da ih zadrže u spavaonicama za koje su platili, ili da ih pošalju kući. Nisu im plaćali karte za povratak. Negde bi sve internacionalne studente strpali u jedan dom, iako je to povećavalo faktor rizika od zaraze. San svih fakultetskih administratora je da ne plaćaju zgrade, a profesore malo, i da se cela nastava obavlja preko kompjutera. Eto, sad su to dobili.

Ako ste u nekoj vrsti samoizolacije, kako provodite vreme?

- Ja sam sam kao duh Hamletovog oca u jednoj kući usred šume u državi Nju Hempšir, sneg je još na zemlji. Okolo su srne i divlje ćurke. U sobi se bude muve i buba mare. S jedne strane zvuči idilično. S druge, pratim vesti iz Italije, iz Njujorka, iz Beograda, sa raznih mesta gde imam prijatelje. Mnogo nekompetentnosti na sve strane. Zemlja u kojoj živim je podeljena.

Nekakav sveštenik iz Arkanzasa je objavio da je virus prevara i da svi njegovi župljani mogu da ližu crkveni pod. I zamišljam ih na kolenima kako ližu crkveni pod. Nekad mi fizički pozli od tih vesti. Čujem se sa Čarlijem Simićem koji se žali da su mu se Hitler i Staljin rukovali nad kolevkom i da mu nije trebalo da ga ovo dočeka pod starost. Najteže mu pada što ne može da viđa decu i unuke. Oni njega brane tim neviđanjem. Sve u svemu, dosta dobra situacija da se poludi ako čovek nema šta da radi. Ali ja imam. Pišem svoj roman.

Na čemu sada radite kada je književnost u pitanju?

- Pišem roman koji se dešava u Perastu. Zvaće se Pesma o tri sveta. Dešava se u kasnom 17. veku, sve do pada Republike Svetog Marka. Priču u prvom licu priča žena, kojoj će sudbina biti da upozna tri kontinenta. U starosti, kad se vrati u Perast, činiće joj se da je sve bio san. To je roman o Peraštanima, koji su bili čuvari zastava Svetog Marka, Boki i o stvaranju onog što se nazivalo svetski sistem u 17 veku: vreme Dekarta, crnih robova koji su dovoženi na brodovima po imenu Pravda i Integritet, ratova između protestanata i katolika i njihovih indijanskih saveznika u Novom Svetu i Turaka i Venecije u Mediteranu, vreme piraterije koju su podržavale države. U romanu se pojavljuju neke istorijske ličnosti iz života Boke, kao što su Andrija i Matija Zmajević i, naročito, Vicko Bujović.

Vi ste profesor istorije. Čovečanstvo je kroz istoriju preživelo veliki broj epidemija i pandemija. Jesu li te situacije donele neke promene svetu i koje, na kojim poljima?

- Da, sad su se svi dohvatili Magbeta koji je napisan u karantinu. I našli su Puškinovu pesmu koju je napisao 1827. krijući se od kolere. U njoj je Puškin predviđao bolji svet: "Pobedimo bolest silom znanja... Postaćemo čišći i mudriji ... Uzdignimo se duhom i postaćemo... Bliži i bolji jedni prema drugima".

To bi ljudi oduvek želeli. Tome se samo možemo nadati. Bolest je realan problem i postfaktuelno šarlatanstvo i izvrdavanje tu ne pomaže. A neki misle da je pandemija od boga poslana vladaocima kako bi još besramnije nastavili svoje manipulacije.

Da li biste za svoj esej o ovom trenutku u svetu, odabrali reč solidarnost, ili neku drugu?

- To bi bila reč koju bih ja odabrao. Kakvu će reč istorija odabrati ostaje da vidimo.


Književna radionica Kordun


SHARE THIS PAGE ON:






2024 © Literary workshop "Kordun"