About usAuthorsPoetryProseReviewsTalksNewsMediaKolumnaKultura sećanja


















Featured

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Talks


NENAD SIMIĆ – ČOVJEK JAKE PESNICE I POETSKOG SRCA

Sportista u duši, sa srcem na čijim zidovima su pjesme i kratke priče.


Njegova priča Beskućnik je objavljena u knjizi Mirjane Bobić Mojsilović.


“Nije sva lepota u onome što oko može da vidi, ima nešto što duša i biće traže a često ga ovde u tuđini ne nalazi.”


U čemu se sve skriva ljepota, izrečeno poetskim jezikom.


Autor: Jelena Aleksić-Petrović


Ko je Nenad Simić?


Nenad u daljem tekstu Neša Simić je viši teniski trener koji sa uspehom radi na Floridi već petnestu godinu. To je rečenica preuzeta sa ‘UK tennis i sa Amazona’ gde ja kao ponekad napišem poneki članak o unapređenju teniskih pravila ili osvrt na poslednje teniske događaje. Na srpskom jeziku sam pre pet godina objavio knjigu “303 saveta za uspešan tenis”. Ista je prevedena na engleski i nemački jezik u saradnji sa Angelom Buxston, bivšom Wimbldonskom pobednicom.


Da se sve odvija po pravilima brinuo sam se i u drugom sportu (boksu), sudija sam sa najvišim AIBA zvanjem. To je bilo davno kao i moja kratka mladalačka karijera boksera u B.K.Partizan.


Danas zbog operacije kuka retko odlazim na teniski teren i sve češće se družim sa tastaturom i kompjuterom.
Imam sina i ćerku, dva bisera koja su mi najveći uspeh u životu jer smo ih moja supruga Jasna i ja izveli na put.
Šta Vas raduje? Koja su Vam interesovanja? Od kada pišete poeziju?


Počeo sam da pišem u desetoj godini nedovršeni roman “Dečaci moje ulice” (imam rukopis) i u istoj godini prestao. Mora da me zvuk lopte sa polja odvukao napolje u igru…


Roman sam nastavio pre dve godine i sada je pri kraju. Ipak moram reći da mi više ‘leže’. kratke priče. M.Bobić Mojsilović je uvrstila moju priču “Beskućnik” u svoju zbirku.


Poeziju nisam ni pisao (osim malo satire za ‘uže društvo’) dok mi jedna pričica nije postala pesma sama po sebi. Prilažem je ovom intervju-u:


SAN


Pogled u daljinu tihu i mirnu,
pogled u tišinu,pogled u vodu,
pogled u nebo,
pa opet pogled ispred sebe
u praznu zelenu pivsku flašu.
Kroz plavičasti dim cigare
koja dogoreva kao i njegova karijera,
preko bezbroj asova i ‘pasova’,
koševa i golova, eskivaža, i trauma
koje mu promiču pred zamagljenim
i vlažnim očima.
Treneru koga još samo prošarana prirodna kosa
podseća na na nekad davno ,
na ‘prohujalo sa osmehom.’
Nasmejana kao cvet izjutra, javlja se ONA.

I dok sanja noću radovanje sa publikom
i sve neodigrano,kao da ga i tad prate
njene pitome, bademaste oči
u toj vreloj avgustovskoj,
punoj želja tihoj noći.
U diplomatskoj vožnji kroz snove,
sreće crno jare
koje pašnjakom juri za nemirnim leptirom
posmatrano sa grane
od grupe brbljivih vrabaca.
Za tren mu zaigra
jedva vidljiv osmeh na usnulom licu
koji prekinu zvuk
ispuštene novine iz ruke.
Trgnu se probuđen na čas i pomisli:
” DA LI JE I ŽIVOT SAMO SAN”?


Zanimljivo je kako sam uopšte počeo da pišem kratke priče. Moja pisma zbog pojačane nostalgije počela su da bivaju sve interesantnija i ‘toplija’ dok se jedno prepričavanje nije pretvorilo u priču. Posebno ističem svoju priču "Spasiba"


Ispričajte nam nešto o Vašem gradu na Floridi, kakav je život na Floridi?


Pompano Beach je mesto na Floridi severno od Majamija, 45 minuta brze vožnje. Na obali okeana u zelenilu moglo bi se reći raj na zemlji. Ali nije sva lepota u onome što oko može da vidi, ima nešto što duša i biće traže a često ga ovde u tuđini ne nalazi. Rekoh lepota…


Lepota


Lepota je u trenutku življenja života.
Nekada se vidi pa je ona oči i kosa
A može i da se čuje, omiriše, oseti.
Ona je tvoje lice ali i naličje,
ona je uvek zdrava i prava.
Lepota je u stavu, stilu, karakteru.
Lepota je u humanosti, požrtvovanju.
Lepota je u snazi, hrabrosti u pokretu.
U koraku, glasu, smehu
i sigurnom pogledu.
U ljubavi bližnjeg svoga,
u svom detetu.
Lepota je u delu i mislima.
Nekad u ćutanju i saosećanju,
ali uvek u istini.
Lepota sija poput zvezde u noći
i mesečeve magične moći
razoružava, zarobljava i osvaja.
Ona je tvoja dobrota,
lepota je plemeniti metal života.


Kako Vi čuvate “nevinost oka” u svijetu koji je pretrpan svim i svačim, dobrim i lošim?


‘Nevinost oka’ sam čuvao jer sam oduvek odvajao ‘srce od lubenice’ slobodnog vremena za svoju decu kako reče Raša Popov a sada za lepe misli i dobra dela. Nema tih para koje mogu da zamene zadovoljstvo kad mi neko kaže: “E kako su mi legle one priče…..a baš sam bio nešto…ma znaš ono…” Ili kad mi pohvale dete….ili kad me supruga poljubi ujutro nežno i lagano da me ne probudi…Eto to me raduje…i kad mi drug iz Beograda kaže: “Ti si mi najbolji drug, odavno si to zaslužio…”. To me i rastuži ujedno.


A da raduje me i svaka pobeda Partizana (smijeh). A tuđina? Eh, bolje je samo čitati i ne znati o tome mnogo.
.


Tuđina


Vino je slatko a hleb je je gorak,
živote moj izgubih korak,
korakom ovim stigoh na kraj sveta
živote moj tuđina mi smeta.
Tuđina braćo nikom nije laka
iako nudi blaga svakojaka.
Veseo život sad me rastužio,
svu ljubav moju sa sobom odneo.
Vraćaj se kući kažem u sebi
ovde te nema, život te bije
dela života kao da nije.
Vraćam se tako od danas do sutra,
ne mogu više bez naroda svoga.
Dosta je bola i samo bola,
vraćam se kući tako mi Boga,
ne mogu bez ljubavi
i ‘kamena’ svoga!


Za kraj ovog Vašeg profila možete napisati neku Vašu poruku ili inspiraciju…


Samo su deca neustrašiva i imaju istinski pozitivan netaknuti duh prepun mašte i svih ovozemaljskih vrlina (vremenom i okolnostima to izbledi). Čuvajmo decu i ‘dete u sebi’ koliko god možemo, i time sačuvaćemo svet.


Pjesma kojom se Nenad Simić predstavio na konkursu Plave zvijezde na temu Obilje besplatnosti jeste:


Sunce & Mesec


Svakodnevna obdanica
lekovita je sunca donacija
a mesečina tamna paučina
blagotvorni dar sa neba
jer odmoriti se malo treba.
Mesec nije samo običan
kamen, led i studen
već velika znamen.
On nam zrači, sija
i put obasjava
kad je mrak,
tad je mnogo jak.
Ima magičnu moć
prošeta nas u noć.
Mi mu zaneseni pevamo,
romantičnom divimo
a on se povremeno
zbog naše ljubavi jede
čuvajući tajne,
beo kao od krede.
Svaku noć obilazi
i verno nas prati,
naša prva stanica
u kosmičkoj regati.
Sunce nije samo plamen,
već života drevni koren.
Nevino ko’ dete se smeje
obilato neumorno greje,
šume i cveće nam seje.
Od zime nesebično štiti
sa nama je u našoj biti.
Radost i živost daje,
nikad ne posustaje.
Sunce je besmrtna zvezda,
ne gasi se nit u ponor pada,
svojim carstvom mirno vlada.
Sunce se presijava i blista
kao beba u majčinom oku,
beli leptir u radosnom skoku.
Sunce je toplota koja spaja,
izvor zdravlja, života i raja.
Zahvaljujemo se Nenadu što je svojom pjesmom unio sunce i mjesec uz Plavu zvijezdu i želimo mu još mnogo pjesničkih uzleta!


Izvor: Plava Zvijezda


SHARE THIS PAGE ON:






2024 © Literary workshop "Kordun"