Спортиста у души, са срцем на чијим зидовима су пјесме и кратке приче.

Његова прича Бескућник је објављена у књизи Мирјане Бобић Мојсиловић.

“Није сва лепота у ономе што око може да види, има нешто што душа и биће траже а често га овде у туђини не налази.”

У чему се све скрива љепота, изречено поетским језиком.

Аутор: Јелена Алексић-Петровић

Ко је Ненад Симић?

Ненад у даљем тексту Неша Симић је виши тениски тренер који са успехом ради на Флориди већ петнесту годину. То је реченица преузета са ‘УК теннис и са Амазона’ где ја као понекад напишем понеки чланак о унапређењу тениских правила или осврт на последње тениске догађаје. На српском језику сам пре пет година објавио књигу “303 савета за успешан тенис”. Иста је преведена на енглески и немачки језик у сарадњи са Ангелом Буxстон, бившом Wимблдонском победницом.

Да се све одвија по правилима бринуо сам се и у другом спорту (боксу), судија сам са највишим АИБА звањем. То је било давно као и моја кратка младалачка каријера боксера у Б.К.Партизан.

Данас због операције кука ретко одлазим на тениски терен и све чешће се дружим са тастатуром и компјутером.
Имам сина и ћерку, два бисера која су ми највећи успех у животу јер смо их моја супруга Јасна и ја извели на пут.
Шта Вас радује? Која су Вам интересовања? Од када пишете поезију?

Почео сам да пишем у десетој години недовршени роман “Дечаци моје улице” (имам рукопис) и у истој години престао. Мора да ме звук лопте са поља одвукао напоље у игру…

Роман сам наставио пре две године и сада је при крају. Ипак морам рећи да ми више ‘леже’. кратке приче. М.Бобић Мојсиловић је уврстила моју причу “Бескућник” у своју збирку.

Поезију нисам ни писао (осим мало сатире за ‘уже друштво’) док ми једна причица није постала песма сама по себи. Прилажем је овом интервју-у:

САН

Поглед у даљину тиху и мирну,
поглед у тишину,поглед у воду,
поглед у небо,
па опет поглед испред себе
у празну зелену пивску флашу.
Кроз плавичасти дим цигаре
која догорева као и његова каријера,
преко безброј асова и ‘пасова’,
кошева и голова, ескиважа, и траума
које му промичу пред замагљеним
и влажним очима.
Тренеру кога још само прошарана природна коса
подсећа на на некад давно ,
на ‘прохујало са осмехом.’
Насмејана као цвет изјутра, јавља се ОНА.

И док сања ноћу радовање са публиком
и све неодиграно,као да га и тад прате
њене питоме, бадемасте очи
у тој врелој августовској,
пуној жеља тихој ноћи.
У дипломатској вожњи кроз снове,
среће црно јаре
које пашњаком јури за немирним лептиром
посматрано са гране
од групе брбљивих врабаца.
За трен му заигра
једва видљив осмех на уснулом лицу
који прекину звук
испуштене новине из руке.
Тргну се пробуђен на час и помисли:
” ДА ЛИ ЈЕ И ЖИВОТ САМО САН”?

Занимљиво је како сам уопште почео да пишем кратке приче. Моја писма због појачане носталгије почела су да бивају све интересантнија и ‘топлија’ док се једно препричавање није претворило у причу. Посебно истичем своју причу "Спасиба"

Испричајте нам нешто о Вашем граду на Флориди, какав је живот на Флориди?

Помпано Беацх је место на Флориди северно од Мајамија, 45 минута брзе вожње. На обали океана у зеленилу могло би се рећи рај на земљи. Али није сва лепота у ономе што око може да види, има нешто што душа и биће траже а често га овде у туђини не налази. Рекох лепота…

Лепота

Лепота је у тренутку живљења живота.
Некада се види па је она очи и коса
А може и да се чује, омирише, осети.
Она је твоје лице али и наличје,
она је увек здрава и права.
Лепота је у ставу, стилу, карактеру.
Лепота је у хуманости, пожртвовању.
Лепота је у снази, храбрости у покрету.
У кораку, гласу, смеху
и сигурном погледу.
У љубави ближњег свога,
у свом детету.
Лепота је у делу и мислима.
Некад у ћутању и саосећању,
али увек у истини.
Лепота сија попут звезде у ноћи
и месечеве магичне моћи
разоружава, заробљава и осваја.
Она је твоја доброта,
лепота је племенити метал живота.

Како Ви чувате “невиност ока” у свијету који је претрпан свим и свачим, добрим и лошим?

‘Невиност ока’ сам чувао јер сам одувек одвајао ‘срце од лубенице’ слободног времена за своју децу како рече Раша Попов а сада за лепе мисли и добра дела. Нема тих пара које могу да замене задовољство кад ми неко каже: “Е како су ми легле оне приче…..а баш сам био нешто…ма знаш оно…” Или кад ми похвале дете….или кад ме супруга пољуби ујутро нежно и лагано да ме не пробуди…Ето то ме радује…и кад ми друг из Београда каже: “Ти си ми најбољи друг, одавно си то заслужио…”. То ме и растужи уједно.

А да радује ме и свака победа Партизана (смијех). А туђина? Ех, боље је само читати и не знати о томе много.
.

Туђина

Вино је слатко а хлеб је је горак,
животе мој изгубих корак,
кораком овим стигох на крај света
животе мој туђина ми смета.
Туђина браћо ником није лака
иако нуди блага свакојака.
Весео живот сад ме растужио,
сву љубав моју са собом однео.
Враћај се кући кажем у себи
овде те нема, живот те бије
дела живота као да није.
Враћам се тако од данас до сутра,
не могу више без народа свога.
Доста је бола и само бола,
враћам се кући тако ми Бога,
не могу без љубави
и ‘камена’ свога!

За крај овог Вашег профила можете написати неку Вашу поруку или инспирацију…

Само су деца неустрашива и имају истински позитиван нетакнути дух препун маште и свих овоземаљских врлина (временом и околностима то избледи). Чувајмо децу и ‘дете у себи’ колико год можемо, и тиме сачуваћемо свет.

Пјесма којом се Ненад Симић представио на конкурсу Плаве звијезде на тему Обиље бесплатности јесте:

Сунце & Месец

Свакодневна обданица
лековита је сунца донација
а месечина тамна паучина
благотворни дар са неба
јер одморити се мало треба.
Месец није само обичан
камен, лед и студен
већ велика знамен.
Он нам зрачи, сија
и пут обасјава
кад је мрак,
тад је много јак.
Има магичну моћ
прошета нас у ноћ.
Ми му занесени певамо,
романтичном дивимо
а он се повремено
због наше љубави једе
чувајући тајне,
бео као од креде.
Сваку ноћ обилази
и верно нас прати,
наша прва станица
у космичкој регати.
Сунце није само пламен,
већ живота древни корен.
Невино ко’ дете се смеје
обилато неуморно греје,
шуме и цвеће нам сеје.
Од зиме несебично штити
са нама је у нашој бити.
Радост и живост даје,
никад не посустаје.
Сунце је бесмртна звезда,
не гаси се нит у понор пада,
својим царством мирно влада.
Сунце се пресијава и блиста
као беба у мајчином оку,
бели лептир у радосном скоку.
Сунце је топлота која спаја,
извор здравља, живота и раја.
Захваљујемо се Ненаду што је својом пјесмом унио сунце и мјесец уз Плаву звијезду и желимо му још много пјесничких узлета!

Извор: Плава Звијезда

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: