Sportista u duši, sa srcem na čijim zidovima su pjesme i kratke priče.

Njegova priča Beskućnik je objavljena u knjizi Mirjane Bobić Mojsilović.

“Nije sva lepota u onome što oko može da vidi, ima nešto što duša i biće traže a često ga ovde u tuđini ne nalazi.”

U čemu se sve skriva ljepota, izrečeno poetskim jezikom.

Autor: Jelena Aleksić-Petrović

Ko je Nenad Simić?

Nenad u daljem tekstu Neša Simić je viši teniski trener koji sa uspehom radi na Floridi već petnestu godinu. To je rečenica preuzeta sa ‘UK tennis i sa Amazona’ gde ja kao ponekad napišem poneki članak o unapređenju teniskih pravila ili osvrt na poslednje teniske događaje. Na srpskom jeziku sam pre pet godina objavio knjigu “303 saveta za uspešan tenis”. Ista je prevedena na engleski i nemački jezik u saradnji sa Angelom Buxston, bivšom Wimbldonskom pobednicom.

Da se sve odvija po pravilima brinuo sam se i u drugom sportu (boksu), sudija sam sa najvišim AIBA zvanjem. To je bilo davno kao i moja kratka mladalačka karijera boksera u B.K.Partizan.

Danas zbog operacije kuka retko odlazim na teniski teren i sve češće se družim sa tastaturom i kompjuterom.
Imam sina i ćerku, dva bisera koja su mi najveći uspeh u životu jer smo ih moja supruga Jasna i ja izveli na put.
Šta Vas raduje? Koja su Vam interesovanja? Od kada pišete poeziju?

Počeo sam da pišem u desetoj godini nedovršeni roman “Dečaci moje ulice” (imam rukopis) i u istoj godini prestao. Mora da me zvuk lopte sa polja odvukao napolje u igru…

Roman sam nastavio pre dve godine i sada je pri kraju. Ipak moram reći da mi više ‘leže’. kratke priče. M.Bobić Mojsilović je uvrstila moju priču “Beskućnik” u svoju zbirku.

Poeziju nisam ni pisao (osim malo satire za ‘uže društvo’) dok mi jedna pričica nije postala pesma sama po sebi. Prilažem je ovom intervju-u:

SAN

Pogled u daljinu tihu i mirnu,
pogled u tišinu,pogled u vodu,
pogled u nebo,
pa opet pogled ispred sebe
u praznu zelenu pivsku flašu.
Kroz plavičasti dim cigare
koja dogoreva kao i njegova karijera,
preko bezbroj asova i ‘pasova’,
koševa i golova, eskivaža, i trauma
koje mu promiču pred zamagljenim
i vlažnim očima.
Treneru koga još samo prošarana prirodna kosa
podseća na na nekad davno ,
na ‘prohujalo sa osmehom.’
Nasmejana kao cvet izjutra, javlja se ONA.

I dok sanja noću radovanje sa publikom
i sve neodigrano,kao da ga i tad prate
njene pitome, bademaste oči
u toj vreloj avgustovskoj,
punoj želja tihoj noći.
U diplomatskoj vožnji kroz snove,
sreće crno jare
koje pašnjakom juri za nemirnim leptirom
posmatrano sa grane
od grupe brbljivih vrabaca.
Za tren mu zaigra
jedva vidljiv osmeh na usnulom licu
koji prekinu zvuk
ispuštene novine iz ruke.
Trgnu se probuđen na čas i pomisli:
” DA LI JE I ŽIVOT SAMO SAN”?

Zanimljivo je kako sam uopšte počeo da pišem kratke priče. Moja pisma zbog pojačane nostalgije počela su da bivaju sve interesantnija i ‘toplija’ dok se jedno prepričavanje nije pretvorilo u priču. Posebno ističem svoju priču "Spasiba"

Ispričajte nam nešto o Vašem gradu na Floridi, kakav je život na Floridi?

Pompano Beach je mesto na Floridi severno od Majamija, 45 minuta brze vožnje. Na obali okeana u zelenilu moglo bi se reći raj na zemlji. Ali nije sva lepota u onome što oko može da vidi, ima nešto što duša i biće traže a često ga ovde u tuđini ne nalazi. Rekoh lepota…

Lepota

Lepota je u trenutku življenja života.
Nekada se vidi pa je ona oči i kosa
A može i da se čuje, omiriše, oseti.
Ona je tvoje lice ali i naličje,
ona je uvek zdrava i prava.
Lepota je u stavu, stilu, karakteru.
Lepota je u humanosti, požrtvovanju.
Lepota je u snazi, hrabrosti u pokretu.
U koraku, glasu, smehu
i sigurnom pogledu.
U ljubavi bližnjeg svoga,
u svom detetu.
Lepota je u delu i mislima.
Nekad u ćutanju i saosećanju,
ali uvek u istini.
Lepota sija poput zvezde u noći
i mesečeve magične moći
razoružava, zarobljava i osvaja.
Ona je tvoja dobrota,
lepota je plemeniti metal života.

Kako Vi čuvate “nevinost oka” u svijetu koji je pretrpan svim i svačim, dobrim i lošim?

‘Nevinost oka’ sam čuvao jer sam oduvek odvajao ‘srce od lubenice’ slobodnog vremena za svoju decu kako reče Raša Popov a sada za lepe misli i dobra dela. Nema tih para koje mogu da zamene zadovoljstvo kad mi neko kaže: “E kako su mi legle one priče…..a baš sam bio nešto…ma znaš ono…” Ili kad mi pohvale dete….ili kad me supruga poljubi ujutro nežno i lagano da me ne probudi…Eto to me raduje…i kad mi drug iz Beograda kaže: “Ti si mi najbolji drug, odavno si to zaslužio…”. To me i rastuži ujedno.

A da raduje me i svaka pobeda Partizana (smijeh). A tuđina? Eh, bolje je samo čitati i ne znati o tome mnogo.
.

Tuđina

Vino je slatko a hleb je je gorak,
živote moj izgubih korak,
korakom ovim stigoh na kraj sveta
živote moj tuđina mi smeta.
Tuđina braćo nikom nije laka
iako nudi blaga svakojaka.
Veseo život sad me rastužio,
svu ljubav moju sa sobom odneo.
Vraćaj se kući kažem u sebi
ovde te nema, život te bije
dela života kao da nije.
Vraćam se tako od danas do sutra,
ne mogu više bez naroda svoga.
Dosta je bola i samo bola,
vraćam se kući tako mi Boga,
ne mogu bez ljubavi
i ‘kamena’ svoga!

Za kraj ovog Vašeg profila možete napisati neku Vašu poruku ili inspiraciju…

Samo su deca neustrašiva i imaju istinski pozitivan netaknuti duh prepun mašte i svih ovozemaljskih vrlina (vremenom i okolnostima to izbledi). Čuvajmo decu i ‘dete u sebi’ koliko god možemo, i time sačuvaćemo svet.

Pjesma kojom se Nenad Simić predstavio na konkursu Plave zvijezde na temu Obilje besplatnosti jeste:

Sunce & Mesec

Svakodnevna obdanica
lekovita je sunca donacija
a mesečina tamna paučina
blagotvorni dar sa neba
jer odmoriti se malo treba.
Mesec nije samo običan
kamen, led i studen
već velika znamen.
On nam zrači, sija
i put obasjava
kad je mrak,
tad je mnogo jak.
Ima magičnu moć
prošeta nas u noć.
Mi mu zaneseni pevamo,
romantičnom divimo
a on se povremeno
zbog naše ljubavi jede
čuvajući tajne,
beo kao od krede.
Svaku noć obilazi
i verno nas prati,
naša prva stanica
u kosmičkoj regati.
Sunce nije samo plamen,
već života drevni koren.
Nevino ko’ dete se smeje
obilato neumorno greje,
šume i cveće nam seje.
Od zime nesebično štiti
sa nama je u našoj biti.
Radost i živost daje,
nikad ne posustaje.
Sunce je besmrtna zvezda,
ne gasi se nit u ponor pada,
svojim carstvom mirno vlada.
Sunce se presijava i blista
kao beba u majčinom oku,
beli leptir u radosnom skoku.
Sunce je toplota koja spaja,
izvor zdravlja, života i raja.
Zahvaljujemo se Nenadu što je svojom pjesmom unio sunce i mjesec uz Plavu zvijezdu i želimo mu još mnogo pjesničkih uzleta!

Izvor: Plava Zvijezda

PODELITE OVAJ TEKST NA: