detalj slike: privatna kolekcija autora

Dr Milutin Srbljak, intervju 28. septembar 2020.

Neki ljudi ne vole Raj na Zemlji

 Dr Milutin Srbljak živi i radi u saveznoj državi Nju Džerzi, pored svoje lekarske profesije vrstan je i književni stvaralac, član je Udruženja književnika Srbijei autor deset knjiga poezije i proze. Uz sve radne obaveze Milutin je uzoran domaćin, vernik, primeran suprug, otac i deda. Do sada je više puta nagrađivan za svoje radove, a zapažen je kao autor u okviru srpskih društvenih zajednica u SAD i Kanadi. Matica iseljenika Srbije i Srba u regionu primetila je Srbljakov rad i učešće u kulturno umetničkim aktivnostima u rasejanju i na osnovu uvida u njegovo stvaralaštvo dodelila mu je za 2020. godinu književnu nagradu „Rastko Petrović“ za životno delo. Povodom dodele ove značajne nagrade Književna radionica Kordun iz Vest Čestera u Pensilvaniji priredila je razgovor sa laureatom, iz kojeg ćemo više saznati o autorom životu i radu. Razgovor je vodio i uredio Ilija Šaula.

- Književna nagrada Rastko Petrović za životno delo dodeljena vam je za ovu 2020. godinu, koliko vas je iznenadila, obradovala i koliko vas obavezuje?

Hvala na čestitkama. O ovoj nagradi, sve je rečeno u Vašem pitanju. Došla je iznenada. Naravno da je velika čast kada saznate za ovakvu vest. Ne znate, da li da se radujete, ili vas kao odgovornog čoveka zapljusnu obaveze prema tako velikoj nagradi, prema značajnoj instituciji koja mi je dodelila priznanje i prema ljudima koji su učestvovali u donošenju jedne takve odluke. Napose, prema sebi i svom radu, čiju je vrednost neko značajan uočio.

- Matica iseljenika Srbije i Srba u regionu  baštini svoj rad u suradnji sa autorima u rasejanju. Kako ocenjujete rad Matice i šta bi u toj suradnji bilo dobro da se unapredi?

Matica iseljenika Srbije i Srba u regionu ima široku lepezu aktivnosti. Jedna od njih je stvaralaštvo naših ljudi u rasejanju. Njihov rad je zapažen i ne zasniva se samo na proklamovanju brige za Srbe u svetu, već i na konkretnim akcijama. Mislim da veliku ulogu u tome ima i angažovanje predsednika Matice, gospodina Miodraga Jakšića. On svojim radom i pozitivnim odnosom, uveliko daje doprinos da nikakva politizacija ne odvuče Maticu u pogrešnom pravcu. Poznato je da je ona prolazila u prošlosti kroz mračni period delovanja jedne ideologije, koja je pod plaštom jugoslovenstva bila pogubna po Srbe i Srpstvo.  Šta još učiniti da saradnja Matice sa Srbima u svetu bude još tešnja u okolnostima nepostojanja Ministarstva za dijasporu? Moram da reagujem na ovaj narativ. Reč “dijaspora” treba izbaciti iz svakog predstavljanja Srba u svetu. Bilo koji drugi naziv za Ministarstvo je bolji od upotrebe reči “dijaspora”, na pr. “rasejanje”, “Srbi u svetu”, ili slično. Inače, bolja saradnja se ne zasniva samo na aktivnostima ljudi koji u Matici rade, već i na aktivnostima nas koji otadžbinu doživljavamo duhovno, ali i nostalgično svim srcem, ma gde bili na ovoj Božjoj planeti. Na neke Srbe koji se lako utapaju u milje novih sredina se nažalost odnose proročke misli Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića u kojima kaže: “mnogi će se stideti svog srpskog imena”. Takvi zaboravljaju svoje korene, a deca samo nose svoja srpska prezimena i ništa više. Kod kuće se ne izgovara nijedna srpska reč, a naše Pravoslavne crkve se zaobilaze i ne doživljavaju kao Božji hramovi. U Bogom blagoslovenoj zemlji Americi, oni to čine bez prisile, jer je poznato da u njenom Ustavu nema klauzule kojom se zabranjuje religija ili pripadnost naciji. U tome bi bila dragocena misija Matice, gde povodi mogu biti sobranija naših ljudi na kojima bi se popularizovali uspesi u nauci, kulturi i umetnosti, kao i tradicija proslava znamenitih datuma iz bliže i dalje istorije. Poznato je da su ljudi bliži jedni drugima, ako imaju šta da nauče jedni od drugih. Utapanje u tok samo jedne svetske reke je pogibeljno.

- Pored poezije negujete i prozu, umete životni tok u svom pisanju da usmeravate kao reku. Pored posla od kojeg živite i pored velike porodice uspevate da pišete i objavljujete i da poberete vredne nagrade za svoj rad. Šta je ključ vašeg uspeha?

Kažemo da vremena nema. Postoje samo zbivanja. Postoje ideje. One se više puta propasiraju kroz um i na kraju ostane samo osnova misli. To je dovoljno za stvaralaštvo, ako se što pre zabeleži ili iskaže kroz potez kičice, notu, ili neki drugi vid umetničkog izražavanja. Zbog svega toga u literarnom svetu trpi količina iskazanog, sa težnjom da ono što se zapiše bude esencijalno, očišćeno od nus produkata, a time se kristališe delo koje ne sme biti prolaznog karaktera. Na neki način, reći ćete da tražim opravdanje što nemam bar dvadesetak romana i još toliko zbirki pesama.

U stvari, vi nosite ideje. U svakom momentu stvarate. Zapisujete samo ono što ostaje nesputano svakodnevicom, obavezama i porodičnim životom. Ja sam sebi postavio zadatak da ne robujem trenutnom stanju duha, već da prvo sve osmislim izvlačeći siže bez ispuštanja glavnih niti, koje čine potku i lajtmotiv kompozicije mojih dela. To se nekada oduži i godinama, pa čitaoci dugo čekaju na moje neko novo ostvarenje. Odgovorno pristupam puštanju štiva u štampu. Molim Boga da poživim, da bih mogao više da ostavim zapisanog. Ono pročišćeno me ne tera da ga objašnjavam. Teško je filtrirati reči usmeno izgovorene, jer se njima gubi smisao u tumačenju, pa se ljudi više bave time nego pravim njihovim značenjem.

Ako postoji neki ključ uspeha, on je verovatno sadržan u strpljenju u iščekivanju trenutka, koji će neometan od svakodnevice i tehnike življenja (nemanja i imanja, gladi, sitosti i drugih vidova, sadržanih u definiciji egzistencije), kao takav pružiti malo prostora za duhovnu nadgradnju. Ja se trudim da to malo prostora izdašno iskoristim. Znači, ako iole postoji neki ključ uspeha, on je u bravi koju jedino ja mogu da otključam. Tajno, ali, duboko posvećeno.

- Po zanimanju ste lekar, specijalista, epidemiolog. Danas u vreme svetske pandemije virusom KOVID-19, svet se našao na nizbrdici, recite nam kako vi gledate na to iz vašeg profesionalnog ugla, a kako kao umetnik? Hoće li čitava novonastala situacija imati značajnog uticaja na umetničko stvaralaštvo, hoće li se radovi deliti na pre i posle korone?

Bio sam u žarištima mnogih epidemija. Imao sam najbliži kontakt sa zaraženima hepatitisom, šigelama, ešerihijama, strepto i stafilokokama, salmonelama i drugim trovanjima hranom, zatim sidom, a naravno i gripom. Bilo je tu gonoreje i sifilisa. Nemoguće je nabrojati sve. Kod svih bolesti je trebalo uzeti epidemiološku anketu dati predlog mera i te mere sprovoditi. Mukotrpno je to bilo u eri u kojoj se malo značaja davalo preventivi. Oni, koji su lečili obolele su bili mnogo bolje kotirani od nas preventivnih lekara, koji smo svojim delovanjem smanjivali broj obolelih, neosetno ne stavljajući sebe u prvi plan, iako je to trebalo. Ova pandemija je, ako ništa drugo bar dala značaja epidemiologiji kao nauci.  Odgovorno tvrdim da je to učinjeno ne uvek kako treba. O KOVID-u 19 se zna dosta i ništa. 

Nažalost, u svetu je stvorena konfuzija. Mi preventivni radnici, posebno epidemiolozi dobro znamo da je stopa smrtnosti u ljudskoj populaciji s proleća povećana zbog sezone gripa i cirkulacije hiljade sojeva virusa u životnoj sredini. To je, reklo bi se ciklično i za nas ništa novo. No ovo bombardovanje brojkama teško obolelih i umrlih od korona virusa (koji nije nepoznat) stvara zabunu i strah u ljudskoj populaciji. Ne želim da mislim da je to možda u nečijem interesu i da predstavlja generalnu probu za nešto gore. Čudno je. Predugo traje napetost, koja sigurno ima odraza na dečju psihu. Stariji se sećaju ratova, a kada današnja deca postanu ljudi sećaće se pandemije, a možda i rata.  Žao mi je da ih gledam kako rastu i sazrevaju. Što se tiče stvaralaštva, ako neko posegne za novonastale probleme uskočiće u zamku dnevnih događanja. Korona ne zaslužuje da uđe niti u jedno književno delo. Strah, možda da, ali kao ljudska iskonska slabost, a ne kao produkt jednog virusa koji će proći kao sve dosad. Ostaje borba da uz Božju pomoć prevaziđemo sve. Neki ljudi ne vole Raj na Zemlji.

- Vaša poezija je najvećim delom ljubavna i zavičajna, dotakli ste i duhovnu česticu u čoveku, posebno u poslednjoj zbirci, prvi roman ste posvetili životu i poslovima naših ljudi u SAD, tačnije rečeno u jednoj ulici. U drugom romanu svog čitaoca vodite u zavičaj gde ste mnogo sigurniji da će te mu pronaći sveto mesto i osveštati ga silnom božanskom ljubavi. Šta možemo očekivati u radovima na kojima upravo radite?

Nastavak. Ja ne želim eksperimente. Oni su samo u domenu egzaktnih nauka. U književnom stvaralaštvu su osuđeni u najmanju ruku na njihov plagijat. Ima dosta toga još ne dorečenog i to je izazov. Neko je rekao da je tajna večiti razlog da se živi. Ja verujem u to. Zar nisu i Hristove tajne taj razlog? Živeti sa njima je nemerljivo bogatstvo. Nepresušna inspiracija da se dosegnu visine u podvižništvu i molitvi. Primetili ste da u mojim delima preovlađuju teme iz miljea uvek žive Pravoslavne vere, koju bezbožnici povezuju sa srednjim vekom, nečim davno prevaziđenim. Opet se moramo setiti našeg Svetog Vladike Nikolaja, koji kaže da je Bog uvek savremen. Držimo se toga, ako želimo dobro sebi i svojim bliskima. Koliko li samo topline u svemu tome i inspiracije za nova dela.

- Želite li nešto da kažete što vas nismo pitali, a javnost bi trebala da zna, a da je vezano za vas i vaše stvaralaštvo?

Da. Ne pravimo tragedije kao nekada. Naša dela treba da budu topla, puna ljubavi i pozitivnog naboja. Senzacionalizam ostavimo dnevnim zbivanjima, jer iza njega uvek stoji materijalna korist. Zli ljudi znaju da se najlakše vlada strahom. Priznajem samo jedan strah. To je strah od Boga. A Bog je ljubav. U stvari, to je strah da tu ljubav ne izigramo grehom. Kada malo bolje pogledate u dubinu ljudskog bića, videćete da je najlakše boriti se protiv svega ljubavlju. A stvaralaštvo, ono je bez ljubavi mrtvo.

- Recite nam za kraj našeg razgovora što je u planu kad nastupe penzionerski dani, da li će Srbija postati bliža, hoće li biti više posvećenosti stvaralaštvu ili porodici ili će te uspevati podjednako na svim frontovima kao do sada?

Srbija je uvek blizu jer je u srcu. Mislim da se ništa ne može promeniti u mom stvaralaštvu. Uvek ću naći momenat da ono što nosim što pre i zapišem. Da se smisao ne promeni. Mislim da vreme ne postoji, ali mi je potrebno. A zašto ima ime? To ne znam. Pokušaću da saznam. To je večita tema i ne može se iscrpsti na nijednom stvaralaštvu, pa ni na mom. Izazov je i izvor novih ideja. Sadrži prošlost, sadašnjost i budućnost. Sadrži istoriju i ovaj trenutak koji je potencijalna istorija.

PODELITE OVAJ TEKST NA: