Najveća ljubav
Najveća su ljubav raširene ruke
što k’o krila lete kad ih širi dete.
Od zemlje do neba i više od toga
dete voli mamu, voli tatu svoga.
Između tih krila sve što treba stane,
oboji u roze tužne kišne dane.
Kao dobra vila tu se ljubav svila
i dobrotom svojom svakog prigrlila.
Bezbroj čuda tu je stalo
i ako je dete malo:
radost sveta i planeta,
braca, seka, čaša mleka,
Dunav plavi, Sava mala,
Kalemegdan kada spava,
i Pobednik i Avala,
knez Mihailo, Sveti Sava.
Tu su stali Tesla, Pupin,
srpski vojnik Matić Dragutin
slomljen krčag Petkovića Save.
I Čukur česma: spomen večne slave.
Raširena krila mnoge tajne kriju,
a deca bi rado tajnu da otkriju.
Što je ljubav veća, to su krila šira,
a ljubav, svi znamo, dovodi do mira.
Najveća su ljubav raširene ruke
što k’o krila lete kad ih širi dete.
Tu za dobrog gosta uvek ima mesta,
zato sad požuri, polećemo smesta.
DarkmoonArt_de
Na netu,
u virtualnom letu,
ptica bezglasno peva,
a dete bez snova sneva.
Na netu,
u virtualnom svetu,
spoje se slične duše
i glupostima pamet guše.
Bez neta
i virtualnog baleta,
između sna i jave
žive vrednosti prave.
O poeziji Gordane Petković Laković:
Lepo je celom svetu
Nije čest slučaj da čitam pesme za decu, u poslednje vreme. Sporadično nastupam na Vitezovim festivalima za decu, ali do mene skoro i da ne dolaze nove knjige za decu srpskih autora... Mića Jakšić mi je poslao rukopis Gordane Petković Laković, pročitao sam ga i... zaćutao, jer mi se baš svideo. Kažem, nisam u čitalačkoj formi za tu vrstu književnosti, ali ovaj rukopis mi je baš legao. I sam sam pisao pesme za decu i komponovao, i sa velikom sigurnošću mogu reći da će deca, Gordanini dečji čitaoci, sa njenim pesmama i njenim junacima kroz ovu knjigu voditi istinski zabavan dijalog. Lepa žena, kad peva o lepim stvarima, lepo je celom svetu. U njenoj poeziji pronalazim jake i fenomenalno ukomponovane slike, lako razumljive i prihvatljive deci.
U ovoj knjizi deca će zavoleti svoje nove junake i stihove, razgovaraće sa njima, družiće se… Oni će im ulepšati detinjstvo.
Kada su nas prethodnih godina počeli napuštati naši književni velikani za decu, čika Raša Popov, Dobrica, … pomislio sam hoće li imati ko da piše za našu decu, a sada, nakon čitanja ove Gordanine zbirke, vidim da ima novih i kvalitetnih spisateljskih snaga u srpskom jatu, pravih naslednika Zmaja, Antića, čika Duška Radovića, Trifunovića, Lukića… Gordana je među njima.
Kanada nije daleko, svirao sam mnogu puta tamo. Sada je još bliža, zahvaljujući ovoj Gordaninoj zbirci. Za našu decu sa obe strane Okeana. Za svu decu sveta.
Bora Đorđević
