Izbor iz knjige „Ljubav je plava školjka u kojoj stanuje nebo“ Dušice Ivanović

Izdavač Udruženje samohranih roditelja i porodica dece sa invaliditetom Plava školjka, Beograd 2020.

Песникиња, Душица Ивановић Фото: Драгана Параментић

LjUBAV JE PLAVA ŠKOLjKA U KOJOJ STANUJE NEBO

Ljubav je plava školjka

u kojoj stanuje nebo.

Nebo je krov naše kuće,

plavo, prozračno, vedro.

Prozor u oblak gleda,

a riba kroz oblak leti.

Biser se gnezdi u školjci

i belom oblaku preti:

Ovo je moja kuća,

postelja kristalna, bela,

pazi šta radiš, ne leti

dalje od sedefnog tela. 

Nadvij se nad njim lako

dok nove dragulje pravi

i ostani sa nama tako

dok sedef skroz ne poplavi.

Tada će gore i dole

biti stvar jedna ista:

svet biće plava školjka,

svet biće ljubav čista.

SLOVA

Ponekad učitelje muči jedna briga:

premalo učimo, previše se igra.

Ja ne verujem u takve priče,

meni sva slova na igračke liče. 

Crtam im kosu, nataknem mašnu,

dodajem nakit i dugmiće,

D ponekad nosi tašnu,

Ž se o pertle često sapliće.

Začas pretvorim P u vrata,

dobro ih zaključam da niko ne uđe,

ne pustim ni L, njegovog brata,

nego mu kažem da okolo prođe.

O sam u ogledalo pretvorila začas,

pred njim se slovo B kočoperi,

al’ T s minđušama ulazi načas

da sujetnom B uživanje pokvari.

SNOVI

Leto je. Sanjam danju pod lipom.

Uveče gledam sunce se spušta

ispod krova od plavih oblaka.

Mesec sa neba mazurku pušta.

Igraju zvezde, javlja se svitac,

trepere svetla usnulog grada.

Ptice na počinak redom idu,

pokrivač modri sa neba pada.

Vreme je sada i ja da spavam,

ali mi misli ne daju mira.

Ja bih da trčim, ja bih da letim

i da muzika celu noć svira. 

Zatvaram oči, letim u mašti.

Nema tog mora kojim ne plivam,

ni brda koje ja ne pretrčim

u postelji svojoj dok slatko snivam.

Svet mi je mali, pravo da kažem,

dok imam ova čudesna krila,

ali ja se uvek mami vratim

da ne bi sama na javi bila.

ŠTA JE LjUBAV

Pitaš me šta je ljubav.

Sad ću ti reći jer to je lako. 

Kad vrata srca otvoriš tako

da grune u tebe kovitlac boja

iz koga brdo raste visoko,

iz koga niče drveće, cveće,

gde se izležava dolina zelena -

e, tu je ljubav sasvim neskrivena. 

Tu, iz vrhova šarenih bojica,

na list papira obrise srca

crtaju deca iz Plave školjke. 

Prostiru svoje čežnje i radosti,

trepere svetla mašte njihove,

gorde se čudesni crtani oblici -

život udahnut u nestvarne likove.

Snovi su često stvarniji od stvarnosti

u veseloj radionici Plave školjke. 

Zaviri ponekad i sam, pa reci:

ljubav je biser nade u deci.

LjUBAV JE BISER NADE U DECI

U Plavoj školjci uči se lepota,

kako se zemlja i nebo vole,

kako mirisna bašta života

ljubav širi dok oblaci plove.

Uči se miris cveta, a laste

kako gnezda od pruća grade,

kako dete do čoveka odraste

dok ptica ispraća svoje mlade.

U svetu za svakog ima mesto:

nebo za ptice, zemlja za cveće.

A ja pomislim veoma često

da sam biser u školjci sreće.

Песникиња Душица Ивановић у друштву са члановима Плаве шкољке

PODELITE OVAJ TEKST NA: