Vraćevšnica
Zakićena bukvom bela golubica,
sva u sjaju svetli Sveta Vraćevšnica,
tu sestrinski poj nebesa otvara,
uz buktinju sveće i reči tropara.
O vremenu burnom u tišini priča,
drevna zadužbina Postupović Radiča,
što se s`vojskom junak sa Kosova ravna,
vratio u selo u vremena davna.
Konaci joj krila što ih crkva širi,
dok tamjan i tišina sa Bogom je miri,
dveri joj široke k`o duša Hristova,
blagoslovi narod u senci hrastova.
Reka vodom poji manastirske ruže,
njive i pšenice, parče Božjeg Raja,
u senci vrbaka šapuće do Gruže,
i u tihoj dolji sa njome se spaja.
Melem je za dušu svakoga čoveka,
grudi širi miris voćaka i saća,
narod ka njoj hrli čak i iz daleka,
i sa strahom Božijim u manastir navraća.
Vraćevšnica pod Rudnikom najlepša je ruža,
u šumama zelenim svetli deo Raja,
nedaleko od nje teče reka Gruža...
Vraćevšnica blago šumadijskog kraja.
