detalj slike: KrkArt

Povod za ovaj razgovor je knjiga pesama Dušice Mrđenović "Kraj jednog dramskog čina"

U književnosti je mnogo fariseja, u svakodnevici mnogo licemerja. Ponekad samo to želim da ogolim, ali se ne ''zalećem''. Ne treba udarati svom snagom, naročito ako ne znaš kolikom snagom raspolažeš.  

ODJECI POZNATOG U NAMA

1) Tvoja nova, pesnička knjiga Kraj jednog dramskog čina, objavljena je u izdanju Anoe, prošle, dosta izazovne godine. Na kakvu recepciju je naišla kod čitalaca, imajući u vidu svu mahnitost dana prethodnog kalendara?

 

Ni za šta, pa ni za knjigu ne postoji idealno vreme i idealni uslovi. Iako knjiga nije mogla imati svoj standardan put, odnosno, promocije nakon štampe, koga je zanimala, došao je do nje. Pošto je izašla krajem prošle godine, nije kasno da, ukoliko se stanje normalizuje, bude predstavljenana uobičajen način na promocijama i književnim večerima. Reakcije su pozitivne, i bez obzira na situaciju, knjiga je pronašla svoj put. Za sada je dostupna samo na portalu www.nigdine.com i to je sasvim dovoljno.

 

 

2) Kog je od, standardno posmatrane dramske strukture, činova tvoja knjiga kraj?

 

Nisam planirala da se knjiga zove tako, imala je sasvim drugačiji naziv kojeg neću reći jer ga čuvam za neku sledeću, ako mi do sledeće nešto pametnije ne padne na pamet. U samom dovršavanju rukopisa, iznedrio se naziv poslednje pesme u knjizi. I nakon mnogobrojnih peripetija, odlučila sam da se knjiga zove tako jer sam je tako i dožvela. Kraj jednog dramskog čina. To je moja lična drama. Lično stradanje uzrokovano traganjem za izrazom. Odabrala sam finalne rukopise koji će ući u knjigu i osetila da time završavam potragu, da ću se njome osloboditi neodređenosti i formirati svoj pravac. To će svakako biti neki drugi čin, zato je ovo kraj samo jednog.

 

 

3) Kako i koliko dugo je knjiga nastajala? Kako, uopšteno, kod tebe izgleda stvaralački proces? Kada znaš da je pesma, a kada da je knjiga završena?

 

Knjiga je nastajala pet godina, najmanje, ako govorimo o sadržaju ist, iako pesme nikada ne pišem ''za knjigu''. Neke pesme iz knjige su stare taman toliko, a par njih svega nekoliko nedelja pred završetak preloma. Za mene je pesma gotova onda kada je njome zaokružena misao ili kada je njome jasno preneta poruka. Ponekad mislim da sam to uspela lako, no, posle par godina se vratim na tu pesmu i iz jednog ili dva stiha, započnem sasvim drugačiju. Te su mi najdraže.

A knjiga je završena onda kada mi dojadi da me opominju da je vreme za drugu knjigu. Zvuči neozbiljno, ali je zaista tako. Tada shvatim da je vreme da organizujem rukopise u jednu celinu, i taj proces traje mesecima. Za prvu je sve bilo mnogo lakše i brže se odvijalo.

 

 

 

4) Polifonost tematike, sa niti rezigniranosti – ali i verovanja u izlaz – primećuje i recenzent, Miroslav Aleksić. U kojoj meri sebe sagledavaš kao autorku melanholičnih raspoloženja, i, ako u velikoj – koja su uzročišta takvog osećanja i doživljaja postojanja?

 

Sebe uopšte ne sagledavam tako, ali mi je jasno da tako zvučim zbog odabranih pesama u knjizi. I nije to netačno, i rezignacija i melanholija jesu prisutne, ali, ne mogu samo sa njima da se poistovetim niti da se doživim autorom melanholičnog raspoloženja jer sva raspoloženja su samo deo našeg bitija, a poistovetiti se sa delom značilo bi odreći se celine, a odricanje od celine značilo bi odricanje od biti, što je za mene neprihvatljivo.

 

5) Ko su tvoji pesnici? Čiji lirski odjek mogu čitaoci da čuju u tvojoj novoj knjizi, u tvojim stihovima uopšte?

 

Zanimljivo pitanje, ali, nisam sigurna. Nakon prve knjige pominjana su razna velika imena, od kojih se najviše izdvajala Cvetajeva. Dok nakon druge, u samoj recenziji veliki Aleksić me naziva 'srpskom Ahmatovom', što imponuje svakako, ali me je i postidelo i zabrinulo jer to bi bila velika odgovornost a svi se plašimo velikih stvari.
Čitalac može čuti odjek onoga što je njemu poznato, i neka tako i bude. Ja ne mogu da odredim čiji lirski odjek se čuje u mojoj knjizi, verovatno, odjek svega i svih koji su na mene ostavili utisak, no, to se dešava na podsvesnom nivou stoga ne mogu da opredelim nijedno ime.

 

6) Rima je kod tebe prisutnija nego slobodan stih. Kako se orijentišeš u ovoj večitoj podeli, na osnovu čega i zašto jednom ili drugom u pesmi daješ prednost?

 

Rima je deo tradicionalističkog u meni, ali i ruski uticaj. Ne dajem prednost ni jednom učesniku ove podele. Nekako se samo od sebe odredi kada se nešto izražava u rimi a kada u slobodnom stihu. Refleksivne pesme su svakako rezervisane za slobodan stih, ali, u suštini, nikada svesno ne odabiram da li ću nešto rimovati ili ne.

 

 

7) Neretko se obraćaš drugom licu jednine. Ko je ono? Kako izgleda tvoj zamišljeni čitalac? Šta želiš da preneseš ovim komunikacijskim oblikom koji sobom, neminovno, nosi poezija?

 

Ono je čovek kakvim bih ja želela da su ljudi. Nekad sam to i ja sama. Nekad je to polučovek koji treba da postane čovek. U pitanju je definitivno potreba da se nešto pokreće, da se misli i dela van okvira i šablona i da se stvari nazovu pravim imenom. U književnosti je mnogo fariseja, u svakodnevici mnogo licemerja. Ponekad samo to želim da ogolim, ali se ne ''zalećem''. Ne treba udarati svom snagom, naročito ako ne znaš kolikom snagom raspolažeš.  

 

Извор: Књигатрон

8) Gde vidiš položaj savremenog pesnika u mladom, društvu „nove stvarnosti“, obeleženom izolacijom, virusom, promenom navika?

 

Položaj pesnika nikada nije bio zavidan, s tim u vezi, ne vidim budućnost ništa svetliju od dosadašnjeg stanja. Najbitnije u ovom 'vremenu nevremena'je sačuvati se i kanalisati energiju na pravi način.

Svakako da će promena navika uticati i na stvaralaštvo, međutim, suština se sigurno neće promeniti ni pod kojim okolnostima i prave vrednosti će sigurno ostati netaknute.

 

 

9) Koja su mlada imena sa naše scene koja bi preporučila u svako doba?

 

Sasvim nedavno sam otkrila vrlo dobru mladu pesnikinju Suzanu Rudić, a uvek bih preporučila mog mlađeg vrbaškog festivalskog kolegu Milana Veselicu.

 

 

10) Za kraj – koja je tvoja „poenta“?

 

Ako ne znaš ko si – ne znači da nisi.

 

 

Razgovor vodio: Rastko Lončar
izvor: www.poenta.net

PODELITE OVAJ TEKST NA: