Duboka je moja tuga.
Teža od spomenika
I najsvetije crkve
Nema i beskrajna
pod kapom nebeskom.
Između zemlje i neba
Lete ptice
U kljunovima one raznose
moju tugu.
Leti je doseljavaju,
zimi nose na jug
Tamo gde je toplo
Da se osunča moja tuga
A ja ostajem bez nje.
