Vera
Kada ti tonu lađe
na Boga ne budi ljut
čovek se uvek snađe
Gospod mu pokaže put
I ako duhom kloneš
i čini ti se da padaš
kad pomisliš da toneš
ne prestaj da se nadaš
Kada te povrede siti
ne budi tužan i jadan
tada se Gospodu moli
i nećeš ostati gladan
Možeš povređen biti
kad imaš srce i voliš
znaj da Gospod te štiti
ne prestaj da se moliš
Kada telo te boli
ne daj da duša pati
samo praštaj i voli
i Bog će ti ljubav dati
U Srbiji
Gde se ajvar sprema
i paprika peče
gde miriše proja
i jede se sir
tu se vino pije
i rakija teče
to je zemlja moja
gde osećam mir
Gde miriše dunja
sa starog ormara
tu gde cveta ruža
pored starog praga
to je zemlja moja
koja radost pruža
moja majka stara
otadžbina draga
Tu gde raste božur
i lista se zova
u zemlji seljaka
i predaka slavnih
u voljenoj Srbiji
zemlji vitezova
svetoj zemlji naših
kosovskih junaka
Vodenica
Dok mi žito melje
stara vodenica
deda briše suzu
sa brašnjavog lica
Priča meni deda
o njegovom mlinu
da će kada umre
da ostavi sinu
Tužna je to tema
za mene je strašna
kada mene nema
neće biti brašna
Kad mi dođe kraj
prekrije me tmina
neće biti znaj
ni ovoga mlina
Prestaće da melje
vodenični kamen
dedine su želje
da sačuva znamen
Kaže moga sina
ovo ne zanima
pa će ga na kraju
dati na prodaju
Izvini što plačem
tužno mi je lice
ne mogu se rastati
od moje vodenice
