Kad jutro zarumeni
ti preko košulje
umesto jakne
radost odeni,
osmeh na usnama
ko manžetne
na rukavima
zavrni,
s radoznalošću
se zaogrni,
nije važno što
napolju seva i grmi
ponesi radost sa sobom
umesto kišobrana,
kiša je i tako prolazna,
očekivanja i brige
negde usput zaturi
i ne ljuti se
što se meša jesen
zima i proleće
ti šetaj, uživaj
do uveče…
Zahvali se
ovom danu
što je baš takav
kakav je – svanuo,
zahvali se svemu
što imaš u njemu
i budi zbunjen
slobodno,
sve što ti je
za danas potrebno
ti je već
poznato odavno,
neka te srce
tvoje vodi,
razočaranja
gnev i tugu
– pusti
i um batali
nek malo odmori…
Veruj sebi
veruj životu
i voli,
ljubav se ne traži
nego oseća,
a vera joj je
najlepša odeća.
Batali nesigurnost
i zlovolju
ne traži senzacije
napolju,
u tebi je sreća
najveća,
gle,
eto u tebi
i proleća!