TI, ODISEJU!!!

 

            Ko si ti, Odiseju? Junak li si ili skrivalica, što u rat pođe nevoljno? Onaj li si koji Grcima dovitljivim izumom omogući pobedu? Junak li si što se vraća kući, kojem bogovi sprečavaju povratak domu? Ljubavnik besmrtne nimfe Kalipse ili zaljubljeni muž Penelopin? Gusar možda, što tuđe otima blago? Avanturista? Lutalica? Skitnica? Ili povratnik koji čezne za domom? Zakoniti vladar Itake? Ili vladar bez vlasti, što vlast potvrditi mora?

            Putniče, što svaki put ti se mili, ili čeznutljivi rodoljube? Želiš li Itaku i Penelopu samo, i tvog sina što si ga u kolevci ostavio? Ili u priključenijima, avanturama i doživljajima strahotnim uživaš? Što su teži, to je tvoj duh bodriji. Možda si se u njima samo hudom srećom zadesio i mudrujući, dovitljivče, nalaziš uvek pravo rešenje?

            Ili si samo dobar pripovedač? Možda sve to, o čemu Feačanima zboriš, samo je delo tvoje mašte i iskusnog povezivanja uverljivih reči? Ili si doista „patnik božanski“, koji svoje patnje nekome kazati moraš. A kada to činiš i kada dodaješ nešto priče radi, zameriti ti se ne sme. Jer šta bismo mi znali o nevoljama ljudskim da nema, tebe, Odiseja, da nas o njima poučiš. Pripovedač je lažljivac, koji ipak „istini slične“ ispreda priče.

            Prosjak li si? Ili kralj? To se ne mora isključivati, jer dovitljivi prosjak može postati kralj, a glupi kralj može biti doveden do prosjačkog štapa, kada mu svi drugi oslonci iščeznu.

            Ubijati i strelom rukovati umeš, ali to nije tvoj cilj. Ti nisi samo junak, jer je tebi junaštvo tek sredstvo. Tebi je cilj da povratiš svoje, da iskušaš Penelogu, voli li te još? Odiseju dragi, nisi svakome drag, ali svako štovati te mora. Zato što si pobednik? Ili zato što ni pred jednom preprekom ne staješ?

            Zašto samo ti i psi vidite boginju Atinu, a ne i ostali? Psi instinkt imaju što ih sklanja od svake greške, a ti „umozriteljno“ znanje, oči uma imaš koji bogove vidi.

            „Patniče božanski“ ili srećniče ljudski! Kako nešto što je božansko patiti uopšte može? Iz patnji učiš, dovitljivče, i to tvoje patnje čini božanskim. Uvek ti se posreći, tebi, razvlašćenom kralju Itake, što si čak i Had morao proputovati.

            Radoznalče živog duha, namenjeno ti je da prođeš kroz nezamislive strahote života, bogove provociraš, premda te, da budemo iskreni, Atina uvek štiti, jer joj naličiš ponajviše. I da prođeš kroz hadske odaje i vidiš senke umrlih junaka i da saznaš koje su sudbine drugih povratnika, tvojih drugova u borbi.

            Svega si lišen! Za sve boriti se moraš. Pa i za rođeni dom! Samo pameti imaš napretek, „umnom snagom i pameću bistrom“ nadmašio si sve ljude, osim svoje žene Penelope, koja u svemu jednaka je tebi.

            I za kraj, da kažemo i ovo: Odiseju ti si poglavito onaj koji je pobedio svoje ime. Etimologija tvoga imena kaže da ti si „onaj koji se srdi“.[1] Snažnu srdžbu, doduše, ponekad osećaš, ponajviše vrativši se u Itaku. Ali, Ti pre svega jesi to da sobom vladati umeš. Nisi ti bez srdžbe, ali se obuzdati znaš. Ne dopuštaš da išta pomuti ti pamet. Ti, Odiseju, poništio si i značenje što ti je imenom predodređeno, da budeš gnevan junak. Nad predodređenjem, sudbinom i junačkim manama ovaj čovek vlada, te postade preteča vrline, novog jelinskog doba, po kojoj su Jelini najprepoznatljiviji. Odiseju, lučonoša si ti mudrosti!

            A sada, Odiseju, na put po tvome kraljevstvu krećemo, bodri. Otvori nam vrata, to jedino tražimo od tebe. Jer u priču našu ćeš ući!

 I.D.

A GDE JE ODISEJEV DVOR?

 

U moru raznorodnih, neobičnih hipoteza u vezi sa Homerom, njegovimspevovima i lokalitetima na kojima se odvijaju radnje pesnikovih epova, pojavilo se i mišljenje da HomerovaItaka nije isto što i moderna Itaka, kroz koje su te jeseni putovale Vesna i Irina.Neki navode da je Odisejeva Itaka Kefalonija, drugi da je Lefkada. Ovde će se izneti razlozi zašto te hipoteze po svoj prilici nisu tačne.Najpre, na ostrvu Itaki dugo se gajio kult Odiseja, o čemu govore i pronađeni novčićisa njegovom glavom iz 4. i 3. veka pre Hrista, dok se na drugim mestima tajkult nije gajio.

Potom, u pećini Lizos pronađeni su ugravirani natpisi: „ΕΥΧΗΝ ΟΔΥΣΣΕΙ”, štoznači „zavet Odiseju“. Sve to upućuje da je Odisej postojao, i to ne samo u mitu, nego i uistoriji, ne samo kao simbol dovitljivog Grka, koji se uvek snađe, nego i kao istorijskaličnost i vladar Itake.Potom, poznati grčki istoričar, geograf i filozof Strabon naveo je dobre razloge da je Homerova Itaka identična sa ostrvomkoje tako nazivamo, tumačeći višeznačne Homerove stihove o Itaki. Tamo se kaže da ostrvo „nisko leži“, što prema Strabonu znači da je najbliža kopnu, a to je tačno kada seporedi sa Kefalonijom i Zakintosom, dok daljinu, koju Homer pripisuje Itaki, Strabon ne interpretira kao da jeona najzapadnije, već najsevernije ostrvo u poređenju sa susednim ostrvima. U prilognjegovoj hipotezi govore i dva arheološka nalazišta. Tu iskrsava novi problem, a to je:na kojem se od ova dva mesta nalazila glavna Odisejeva palata?

Na prevlaci između južnog i severnog dela ostrva nalazi se Alalkomena,arheološko nalazište, koje je poznato pod imenom „Odisejeva tvrđava“. Na samom ulazu u Alalkomenu nalazi se malena crkva posvećena Svetom Đorđu. Mesto je pusto, sem nekoliko koza koje tuskakuću, što nije neobično, jer u jesen ovde i nema putnika. Alalkomena se nalazi nauskoj prevlaci koja spaja južni i severni deo ostrva. Već u samom podnožjuAlalkomene, a posebno na njenom vrhu, vidi se more sa obe strane. Ovde se odličnomože kontrolisati ko dolazi, a ko odlazi sa Itake, te zato predstavlja savršenomesto za skrivanje i posmatranje drugih. Neko ko ovo mesto kontroliše ili njimevlada neće biti primećen u posmatranju, premda motri i vidi, a da sam ne mora bitiviđen. Pored natpisa „Alalkomena“ nalazi se i tabla sa kratkim opisom mesta, kao ifotografije pre i posle iskopavanja, što nas već na prvi pogled uverava da su tu pronađeni ostaci nekog povećeg utvrđenja.

Jedan puteljak vodi prema vrhu brda. Svuda se vidi nanizano kamenje, što suostaci zidova tvrđave ili nekog staništa ili nekog verskog objekta. O kojoj je vrstiobjekta reč, teško je doneti pouzdan zaključak, jer uglavnom nema nekogposebnog znaka raspoznavanja; od toga odudaraju zidine sa otvorom kojipredstavlja vrata. Staza što vodi prema vrhu brda strma je, a iz zemlje izbija kamenje. Sa samog vrha vidi se ogroman, sav neravan i izbrazdanpipak ili prst Itake, zelene boje u rano jutro, pogotovu kada ga ogreje sunce.Na tom vrhu je i stub, koji nije pronađen tu, već je postavljen mnogo kasnije, ali sesavršeno uklapa u ovaj prostor. Na toj visini čovek se oseća kao da je ovladao celimostrvom i morem što ga okružuje, koje deluje beskrajno, jer se na horizontu ne vidinijedno drugo kopno.

Kada se čovek sasvim spusti u podnožje brda, a mesto se pogleda jošjednom, stiče se uvid u to koliko je ono zapravo veliko i razuđeno. Sem ovihruševina, ostao je i onaj sloj vremena, prisutan u svim vremenima.

Drugi mogući „kandidat“ za Odisejev dvor je nalazište poznato pod nazivom„Homerova škola“. Do njega se dolazi preko Stavrosa,tipičnog grčkog planinskog mesta, skladno raspoređenih ulica i kuća građenih od kamena. U centru Stavrosa nalaze se lepa poveća crkva i Odisejeva bista, ispod koje jepomenuti natpis na grčkom: „zavet Odiseju“, reči koje su postale zaštitni znak Itake.Gradić ima i solidan arheološki muzej, a predstavlja centar severnog dela ostrva, jerse svi putevi ukrštaju upravo u Stavrosu.

„Homerova škola“, ili Agios Atanasios (Sveti Atanasije, kako se mesto zove), jeste nalazište na kojem se, prema mišljenju većine arheologa, upravonalazio Odisejev dvor. Ono je na severu Itake, blizu seoceta Egzoni. Tu suiskopavanja započeta još početkom dvadesetog veka, a devedesetih godina tim vrsniharheologa sa Univerziteta iz Janjine, pod rukovodstvom profesora TanasijaPapadopulosa, započeo je opsežno iskopavanje. Kao rezultat tog velikog poduhvatautvrđene su mnoge činjenice o kojima se ranije moglo samo spekulisati.

U poređenju sa Alalkomenom, ovde je otkriveno daleko više ostataka građevina idrugih artefakata: tu su ostaci zidina zgrada, podnih površina, na jednom je vrlo dobro očuvano i stepenište. Iskopana je i grobnica sa lobanjama bikova,koji su, najverovatnije, tokom nekog religioznog obreda prinošeni kao žrtve.Utvrđeno je i da jedna grobnica potiče iz praistorije. Najznačajniji pronalazak jepodzemna tiktifontana, za koju je nemački profesor Jost Knaust utvrdio da potiče iz13. veka p. n. e., a to znači da potiče iz mikenskog perioda. Dakle,u „Homerovoj školi“ otkriveni su i artefakti koji datiraju iz perioda pre i posleTrojanskog rata, kada je Itakom vladao Odisej. Najposle, iskopan je i deo kiklopskogzida, što će reći primitivno sagrađenog objekta – upravo karakterističnog za ovuepohu – od masivnog kamenja različitih oblika i veličina. U „Homerovoj školi“pronađeni su i objekti iz kasnijih razdoblja grčke istorije, na osnovu čega jezaključeno da je ovo mesto bilo naseljeno sve do rimskih osvajanja.

U središtu ovog arheološkog nalazišta postavljena je maketa, pretpostavljena rekonstrukcija toga kakobi mogao da izgleda Odisejev dvor, čime se posetiocima ovog mesta još više sugerišeda se on nalazio upravo tu, na severu Itake. Naročito ubedljiv dokaz su artefaktiiz vremena kada je, prema Homeru, Itakom vladao Odisej, dok u Alalkomeni ne postojepredmeti iz tog perioda, već su kasnijeg datuma.Danas je opšte prihvaćen zaključak da je ona izgrađena u klasičnom periodu. U njoj su pak nađeni novčići sa Odisejevim likom, kao što jeveć spomenuto, a to znači da je Odisej kao heroj slavljen tokom duge istorije ovog ostrva. Nalazišta na maloj Itaki ukazuju na njegovu vremenitost, na ožiljke što suljudi, njihove građevine i događaji ostavili na njoj. I ovo krševito ostrvo,neobičnog oblika, škrte, neplodne zemlje, bogato je pričama i znamenitim ljudima.Za njime je žudeo Odisej, jer mu je to bila otadžbina. Za njim žudimo i svi mi kojiverujemo da se velika i čudesna ljudska dela ne mogu zaboraviti i da će trajati itako što nas nagovaraju na nove priče i otkrića.

 

 I.D.

FRIKES,USAMLjENOST

 

Na krajnjem severu ostrva nalazi se mesto Frikes, koje se sastojiod desetak kuća i lepe, uređene, za tako malo mesto poveće luke. Kuće su bele sa zelenim ili plavim drvenim prozorima, kamene, na dva sprata, harmonično raspoređene.A na obali luke je usidreno više brodova, različitih veličina, premda nijedan nije nápadan ni glomazan. Svi se oni ljuljaju u zelenim vodama Frikesa.

 

- Ovo je mesto za nas. Došle bismo svaka sa svojim laptopom. Pisale bismo celo leto, i plivale bismo – ushićeno reče Irina.

- Zaboravljaš da ovo mesto nije leti tako pusto – uzvrati Vesna.

- Da, leto. Kako bi bilo čarobno biti na nekom usamljenom mestu leti? – pomisliše obe.

 

Iz jednog broda iskoči stariji čovek,  skladno izvajanog lica i kovrdžave kose koja je odbila da posedi. Podigao je pogled i ugledao Vesnu i Irinu.

 

- Pa vi pričate srpski? Zašto ste dosle? Nije    leto.

- Dobro govorite srpski. Mi dolazimo kadniko ne dolazi – uzvrati Vesna.

Svi su se nasmejali tako slatko, kako samo mogu neznanci u napuštenom mestu. Upoznali su se. Grk se zove Aris (što je ime i boga rata). Ovaj je Aris smiren i gostoljubiv. Poneo je sve ribe što ih je ulovio toga dana. Pozvao ih je kod sebe na ručak. Da li ih je pozvao zato što voli goste, ili zato što mu je dojadilo da bude sâm, ili zato što ne voli da ruča sâm? Ili zbog svega toga zajedno?!

Aris je radio polako, bez žurbe, kao da je imao sve vreme ovog sveta na raspolaganju. Hramao je jedva primetno. Njegova kuća je prostrana i stara. Zidovi požuteli. Na njima sat, koji je stao jednog dana u šest časova po podne. Porodične fotografije. Ikone, potamnele od kandila koje se često palilo. Na njima Bogorodica sa Hristom, Sveti Nikola, zaštitnik putnika, moreplovaca i ribara. Ušavši u kuću, kao da su se sve troje premestili u neko drugo vreme, kada su ljudi sa fotografija bili živi i kada je kuća bila puna smeha, a ukućani se radovali životu.

 

- Drugačije je bilo nekad. Bilo nas je mnogo. Ostao sam ja sâm.

- Arise, pa divno je biti sâm. Toliko sam srećna kada mogu da budem sama, da me svi ostave na miru i zaborave – reče Irina, a možda i Vesna.

- Tu si u pravu. Jedva čekam da svi moji rođaci odu i da radim ono što uobičajeno činim: lovim ribu, preprodajem i čitam. Najradije Gogolja, jer ume da izobličava stvarnost da bi je prikazao u pravom svetlu. Pitate se kako srpski znam – pa je Aris prešao na engleski, dopunjavajući svoju priču katkad grčkim katkad srpskim rečima. Govorio je veselo, svaka naredna reč kao da je prekidala prethodnu, a pogotovu kada bi ispio uzo na eks. Mogao sam da postanem srpski zet, slomila mi je srce jedna Srpkinja.

- Stvarno? – upitale su obe.

- Snuždile ste se nešto. Ne završavaju se sve priče srećno. Preboleo sam je. Svaki čovek je prolaznik u životu drugog čoveka.

- Možda smo ljubopitljive, oprostite na tome. Da li ste se posle toga utešili? Oženili? – upitala ga je Vesna.

- Da, oženio sam se majkom pošto sam ubiooca– rekao je Aris ozbiljnim glasom.

- Da, baš kao što Edip ubija Laja i ženiseJokastom! Ne šalite se s nama. To pričajte nekom glupom turistikada ga vidite– odvratila mu je Vesna.

- Dobili ste odgovor koji ste zaslužile grohotom se nasmejao Aris i nastavio:- Da vam zadovoljim radoznalost, nisam živeo na Itaki. Radio sam na gradilištu u Atini i pao sam sa skele, zato sam ovako bangav i šepav.Roditelji su se brinuli o meni, a ja o njima, i tako mi prolete život kao tren. Tu je uvek rakija ili uzo da mi pomognu.

-  I onda ste postali mizantrop. Zatvoriliste se u jezivi Frikes i sebe isključiliiz života – bezobrazno mu je odvratila Irina.

- Baš sam to uradio i dobro je što sam to uradio. Sve što mi je potrebno, ovde imam, a potrebe su mi male – zadovoljno je govorio, želeći da ih provocira.

- Možda ste pobegli od sveta i novih razočarenja – rekla je Vesna.

- Zašto mislite da svi ljudi hoće isto? – upita Aris i nastavi: -  Stvar je prosta. Kreneš da vodiš jedan život ili on ponekad vodi tebe. I tako prođe dan, godina, onda sledeća, pa sledeća... i tako prođeživot.Dosta mračnih ispovesti! Hoću da vampokažem nešto.

 

            To je bila statua boga Pana verovatno iz rimskog perioda. Dok su drugarice pomno razledale statuu, Aris se seti kako je jednom spakovao kofer s namerom da ode sa ostrva i vidi taj svet, prekookeanski. A, baš tog dana obećao je bratu da će mu pomoći u radnji i ocu da će popraviti motor na brodu, pa i preprodavcima da će im doneti sveže jastoge. Dugo je otkucavalo šest časova, a on nije otišao.         

                 

- Vidite vas dve intelektualke šta se sve može naći na Itaki. Samo udariš ašovom, a nešto iskoči napolje...

 

Vratile su se Arisovoj kući da uzmu torbe i neizbežne cigare. Irina je na kraju komode ugledala malu, iskrzanu i izbledelu sliku plavokose devojke.

---

[1]Odiseju je ime dao Autolik, njegov deda s majčine strane, koji je živeo „srdeći (ὀδυσσάμενος) se na mnoge žene i ljudi“. Reč „ὀδυσσάμενος“ je prvo lice participa aorista glagola„ὀδύσσομαι“. Up. Od. 19.408.

I.D.

Књигу можете купити кликом на овај текст или слику

PODELITE OVAJ TEKST NA: