MLADA SRNA
krkArt
Kraj potoka, ispod vrbe,
dok se voda suncem zlati,
leži jedna mala srna,
a pored nje bdi mati.
Moli majka gorsku vilu
da joj spasi čedo milo.
Već tri dana nije vode,
niti hrane okusilo.
Kao da si s Marsa pala
ili mladost preskočila.
Zar ne vidiš da se tvoja
mila kćerka zaljubila?
Još je dete, sestro vilo!
U stopu me svuda prati.
Jedina joj ljubav znana,
što joj pruža njena mati.
Srndać mali iznenada
ispod vrbe važno stade.
Useli se žarko sunce
u okice srne mlade.
Gleda srna dvoje mladih
kako trče kroz livade.
Od sreće joj suza kanu,
sa srca joj kamen pade.
LjUBAV PUSTA
krkArt
Stajao sam dugo na uglu kraj škole,
I čekao Vesnu s društvom da prošeta,
Da joj vidim osmeh i oči ko more,
O kojima sanjam još od prošlog leta.
Taman kad mi nada sa srca odlete,
I napravih korak težak i bez cilja,
Vesnin glasić zvonki dvorište ovenča,
A pored nje gordo šetkao se Šilja.
Pomućenog vida pratio sam Vesnu,
Dok je kao srna trčkarala stazom.
Pored nje je Šilja, ko na stazi Vranac
Pravio se važan uzvišenim gazom.
Sledi mi se duša, na bradu mi pade
Suza vrela kao moja ljubav pusta.
U očima ovim još uvijek se njiše
Njena svilenkasta, plava kosa gusta.
U DžEPU UVEO CVET
dreamstime
Neću ti reći, razbijaj glavu
Misleći ko mi je sad na umu.
Upamti, nemoj svu ljubav pravu,
Da čekaš na nekom pogrešnom drumu.
Ne smeš kazniti srce stidom,
Kad želi ljubav da istoči.
Niti hodati visokim hridom,
Kad su ti maramom vezane oči.
Kraj školske godine samo što nije.
Dugo sam čekala da korak pružiš.
Nemoj mi reći da nisi ranije
Želeo sa mnom da se družiš?
Uhvatih iskru tvoga pogleda
Na času hemije, još prošle zime.
I sad se duša u njoj ogleda
Zadrhtim kad ti čujem ime.
Nadam se, biće ti nauk večni
U džepu uveo crveni cvet.
Ja odoh da slušam romor rečni
Sa jednim dečkom iz osmog pet!
