Drveni pupoljak
"Drevni Egipćani imali su eksperiment kojim bi utvrđivali koji je jezik najstariji na svetu. Odvojili bi dve bebe pred kojima niko nije smeo ništa da govori.
Prva reč koju bi neka od njih izgovorila smatrali bi da je taj jezik najstariji na svetu."
Profesor istorije je bio srednjih godina i s lakoćom je umeo da svoja predavanja prilagodi svačijem uhu, bio je neosporno zanimljiv čovek.
Nije preterano brinuo o svom fizičkom izgledu. Nosio bi karirane košulje velikih džepova na grudima. Dugmići su mu labavo visili i stalno ih je pipkao da li su još tu. Često sam ga zaticao kako zadubljen gleda negde u daljinu ili je hranio lokalne napuštene pse oko škole.
Glas mu je bio pomalo hrapav od nikotina cigareta koje je sam uvijao. Bilo je nešto harizmatično u njegovoj pojavi. Spadao je u onu grupu ljudi koji kad bi ušli u prostoriju ne bi ostajali neprimećeni. Neobjašnjivo, niti su bili lepi niti atraktivni, naprosto su imali energiju koja privlači.
"Arheolozi su u jednom od starih grobova pronašli metalne perlice. Pronalazak perlica je bio jedinstven, jer se postavlja pitanje kako su dobili metalne perle , s obzirom da su Egipćani gvožđe počeli da proizvode 2000 godina kasnije? Odgovor krije jedan od hijeroglifa koji ima značenje gvožđa, a može se prevesti kao “metal sa neba”. Pretpostavlja se da su perlice napravljene od meteoritskog materijala."
U učionici je vladao muk. Slušali su ga i oni đaci koji ni roditelje nisu slušali.
"Najzanimljivije je što su lečili i infekcije očiju! To je bila jedna od uobičajenih bolesti među Egipćanima. Koristili su razne, a ponekad i čudne metode za lečenje. Jedan recept je glasio ovako:
Podelite ljudski mozak na dva dela. Prvu polovinu pomešajte sa medom i privežite na oko, drugu polovinu osušite i primenite sutra.”
Da li im je ovaj lek pomagao, to ne znamo…
"Ono što bi ja danas rekao Egipćanima", nastavljao je predavanje, " je da ne bih svako mogao da se leči ovom metodom, ako me razumete?!"
"Profesore, ne može svako ni sa ovim današnjim metodama, s obzirom koliko koštaju!!!", rekao je cvikeraš Spasoje.
Klimao je glavom spreman da krene. Uzeo dnevnik sa stola i drveni pupoljak koji mu je stajao kao ukras u kabinetu, podigao da ga svi vidimo i najzad rekao: " I ovo je cvet, šta god vi mislili!"
Zvono je pokrilo bat njegovih koraka.
