|
|
| Kosta Kosovac | |
| |
KAD PRODAJEMO KUĆU
Kad prodajemo kuću,kako da znamo koliko ona vredi?U pločicama u armaturi u gredi.
U slepim zidovima gde otac osedi,kad prodajemo kuću, šta zapravo u njoj vredi?
Onaj ležaj u sobi, gde još vidim otisnuto telo dede,i praznu trpezariju, gde svi mrtvi sede.
I stakleno oko prozora što gleda na reku,zapamti kad drvo rušetad i hlad seku.
I beli parket na kom je moja sestra naučila hod,ja gledam njeno detinjstvo a ti samo pod.
Kad prodajemo kuću mi prodajemo i ulicu,i dajemo oglas,ko da dajemo umrlicu.
Kad prodajemo kuću,kako da znamo koliko ona vredi?Ponajmanje u pločicama, armaturi, gredi.
ŠOLjA KAFE Anima Nature art Dobri starci pozivaju vas na kafu, tu su, al odavno poginuli u samoći,njihova su tela krhka, ostale su samo oči. Zovu vas na svoje zastakljene terase,i dok čekate da provri kafa,tek usput, onako, kažu par teških reči,poput epitafa. Na kraju, kad vreme je da se pođe,svaki od njih po knjige ide,Pozajmljuju vam razne stvari,Samo da bi mogli još jednom da vas vide.
KAMENOLOMAC foto art by Jessi Ruselowski Umesto da sam naučio tri zanata, s tim šakama, koje bi zaličile na čovekove, grublje, veće,Ja sam sa prstima, kojima se krstim,opisivao ljudske tuge, sreće. Al što da ocu bude krivo, što za zanat nisam?Te na koncu,ja u sebi imam posla sličnakamenolomcu.
|