KO JE CAR
Tog, inkriminisanog dana, u Skupštini je usvojeno 756 novih zakona. Plodna diskusija je trajala tri minuta i šesnaest sekundi, a potom je predsednik Skupštine narednih dva sata, trinaest minuta i deset sekundi čitao nazive usvojenih zakona.
-Dušanov zakonik?! Ne znam kako se taj predlog našao na dnevnom redu, ali je jednoglasno usvojen u prethodnom postupku – reče predsednik Skupštine i pročita naglas prvi član zakona napisanog pre šest i po vekova.- Sudije da sude pravo, po zakonu, a ne po strahu od cara.
Nasta komešanje i gunđanje.
-Stav je revolucionaran, ali ko je car? – vrzmalo se po glavama poslanika.
-Jebem ti predlagača zakona. Nije ovo kviz, već Skupština – dodao je poslanik opozicije u duhu konstruktivnog skupštinskog jezika.
Predsednik Skupštine prelista nekoliko strana Dušanovog zakonika i, umesto replike, pročita naglas sledeći stav: “Vlastelin ako opsuje vlastelina, da plati sto perpera i da se pedeset puta bije štapovima”.
Ponovo nasta komešanje i gunđanje. Zakon mora da se poštuje! Doduše, nema više perpera, ali ima štapova! Ljudi iz obezbeđenja pred skupštinsku govornicu privedoše psovača, nasloniše mu ruke na govornicu, spustiše mu pantalone na kolena, pa najjači među njima isuka bejzbol palicu i poče da udara po zadnjici kočopernog poslanika.
Kroz razgovetno horsko brojanje, čuju su se i psovke, pa je predsednik Skupštine pomno beležio imena psovača. Pred govornicom se ubrzo stvori red poslanika sa spuštenim pantalonama, ali i poslanica sa spuštenim suknjama.
I tako, već osam dana, šest sati, sedam minuta i trinaest sekundi, kroz otvorene prozore skupštinskog zdanja čuje se horsko brojanje, a mediji beleže da poslanici izgaraju u radu, pa nemaju vremena da odu do skupštinskog restorana i osveže se posle stvaralačkog slaloma koji vodi u Evropu.
