detalj slike: KRK Art dizajn

Prvi deo studije možete pročitati OVDE

ALHEMIČNO  KOPNO  U  MORU  VREMENA - 2. deo

Ljudi žive u svojim mislima

kao larve. Tek poneki se

razvije u leptira i napusti čauru.

Milorad Pavić

1. FANTAZMOKOSMOS

Na fluidnom mostu sam između jave i snova. Širim zenit  impresija da bih objektivom misli bar delimično obuhvatila svet Pavićevih junaka, kojima je java samo mozaik svetlucavih senki. Samo obris fantazmogoričnih galaksija iz  kosmosa snova.

Posle ulaska u književnu pustolovinu u koju nas poziva Pavić, sve mi  nepravde izgledaju male, kao zrna graška, a sva nemanja nisu više crna polja oko kojih se život ukršta, jer se uz njega, vodiča kroz slova-putnike, može stići u središte Vasione, putovati kroz sva vremena, istovremeno, i mogu se u odblesku snova koji će tek biti sanjani, prepoznati likovi i događaji iz galerije davno izumrlih vekova.

Događaji i pojave, zemaljski i nebeski usudi, istorija i filozofija, religijski i znanstveni usponi i kataklizmični sunovrati civilizacija, obezvremljeni su i obesprostoreni, sliveni u ušće univerzalnog trenutka. [1]

 U tom, vanvremenom i obesprostorenom, univerzalnom trenutku, mozaična slagalica snova i jave, osim znanja i čarolije, nudi i fantastičnu mogućnost promene toka, obrnuti redosled, inverziju hronološkog uvida.

Kreativno čitanje samo je jedna od brojnih mogućnosti. Čitalac je ujedno i virtuelni koautor. Menja slagalicu po sopstvenoj želji... 

Univerzalni trenutak je idealan uslov za prelivanje svih vremena u jedno, zajednički imenitelj svih epoha. U njemu vrhunski znalci brže i efikasnije objedinjuju svoja i univerzalna znanja. Stiču veštine za čitanje ne samo ljudskih, nego i snova biljaka i životinja.

Tragajući za  arapskim izvorima o Hazarima, Masudi, jedan od junaka Hazarskog rečnika,[2]  po šumovima voda koje su ulazile u njegov turban, savijen tako da ispisuje jednu reč iz pete sure Božije knjige, mogao  je ući čak  i u san  palme, i to baš u onom trenutku kad  žedna palma sanja vodu.

Koliko je posao čitača snova  nepredvidiv i opasan, vidi se i po tome što je i takav znalac kao što je Masudi zalutao, i tu svoju grešku glavom platio.

Pavićevi junaci se, pored ostalih zanimanja, bave i tim opasnim i nepredvidivim zanimanjem. Na putovanju kroz kosmos snova, oni prvo i nesebično žrtvuju sebe. Znanje im je važnije od komfornog života, zato još na samom početku svoje glave deponuju u trezor neizvesnosti, kao zalog  za ulazak u čaroliju tragalaštva.  

Pošto su snovi drugo agregatno stanje jave, u kom su sublimirane  (pro)mene identiteta, kako one prošle tako i buduće, za otkrivanje najskrivenijih tajni dobri čitači koriste najneobičnije tehnike, neprimenljive u drugim okolnostima.

Rušenjem prostornih i vremenskih barijera lako menjaju brzinu i pravce kretanja i, što je za njih najbitnije, kreću se u svim smerovima: napred, nazad, dijagonalno, vodoravno, uspravno, prečicama, malim i velikim trasama kruga.

2. PREKOGNITIVNI UVID

Promene identiteta, u najširem spektru i najekstremnijem obliku, odslikava život arh. Atanasija Svilara, iliti Razina, nosioca glavne muške uloge u romanu Predeo slikan čajem.[3] On, kako navodi  Ana Šomlo u intervjuu sa Miloradom Pavićem, anticipira nekoliko najočiglednijih preokreta na tlu Istočne Evrope.

 Atanasije Svilar je, naglašava Pavić u tom intervjuu, sve te promene osetio na sopstvenoj koži, iskusio u ličnom životu, suočivši se sa svim onim što će se kasnije desiti sa padom Berlinskog zida i onim što se još dešava nakon burnih događaja u Evropi. Tako je Pavić dokazao onu svoju čuvenu tezu da „od istine ne pravi književnost nego od književnosti istinu. „ [4]

Možemo slobodno reći da su neka zbivanja na Balkanu i na globalnom nivou pokazala da su migracioni talasi uzburkali more ljudskih sudbina do najdramatičnijih ishoda, i da je Svilareva jedrilica baš u tom pravcu jedrila, nagoveštavajući područje burnih kovitlaca mnogo šire od onih u basenu Istočne Evrope.

Atanasije Svilar  živi u  biološkim  i metafizičkim korenima svoja dva oca, zasniva bračnu zajednicu u okrilju dve žene, menja poreklo, države, jezike, pasoše, zanimanja i sve što se promeniti može. Odriče se plemenitih ciljeva zarad uspeha, ne mareći pritom što će, baveći se  proizvodnjom boja, lakova, lekova i  raznih hemikalija, zagaditi Zemlju i njenu atmosferu.

„Prodajući Američkoj armiji, za potrebe ratnih operacija  u Aziji, protivbiljne otrove“, ostvariće enormni profit, jer će to biti jedan od njegovih „poslova stoleća“.

Ali sve te uspehe obezvrediće nenadoknadiv gubitak. Odlaskom Vitače Milut, jedine žene koju je voleo, sve je obesmišljeno. Gubitak je veći od svega što poseduje. U predvečerje života ostaje sam, neostvaren kao ljudsko biće. Raspet na krstu očaja, pokušava da iz obezličenosti izbavi sebe, i za taj pothvat smišlja frapantno smeo, demonski plan, čak i za Palog anđela nepojmljiv i neprihvatljiv. 

 Ceo svoj kapital investiraće u otkup tuđe, još nerođene dece, praunuka i belih pčela. Otkupom dela budućnosti obezbediće sebi duže trajanje.

Plan za sklapanje takvog ugovora između njega i tri sestre, njegove tri bivše ljubavnice,[5] osujećuje jedno dete.

To dete je Satana, koji se kroz vekove vraća unatrag, od smrti ka rođenju.[6]

 Trgovina ljudima, naročito nezaštićenom i siromašnom decom i socijalno ugroženom ženskom populacijom, nažalost, nije samo književna fikcija. Otkrivena je i javno obznanjena i u našoj zemlji, tek pre nekoliko godina, znatno kasnije od pisanja romana.

Da li će neke nove generacije otkriti da su još pre rođenja bile prodate? I da je veza sa pravim precima zauvek prekinuta, jer će i njihova imena odneti vetar sudbine, možda onaj isti koji je, nekad davno, dopratio Hazare u predele između Kaspijskog i Crnog mora.

Tako i sam Atanasije  Svilar „po onome što čini“ postaje moderni prorok, svedočeći sopstvenim delima o budućim događajima. I ispisujući na pergamentu sopstvenog života buduću istoriju.

Egzodusi sa Kosova, i oni raniji iz Hrvatske, o tome najbolje govore.

U romanu Predeo slikan čajem, Pavić mnogo pre tih događaja, kroz  lik Atanasija Razina (koji u međuvremenu otkriva da mu je otac Razin, a ne Svilar) predočava sliku budućeg sveta, u kome će prodaja tuđih  života i svega što uz to ide – vode, vazduha, svetinja, prostora i vremena – biti glavni predmet trgovine. Razin, osim prava na živote tuđih čukununučića i belih pčela, planira  i otkup imanja za groblja nuklearnog otpada i groblja budućih generacija.

Podsetimo se skrnavljenja srpskih grobalja i crkava, svega što je sveto. Svedoci smo i novih verskih ratova u ime navodne zaštite ljudskih prava pojedinih rasa.

Religijski prevrati neminovno dovode do gubljenja svih vrsta identiteta: ličnog, porodičnog, društvenog, verskog, nacionalnog, kulturnog.

Grotesknim opservacijama Pavić fantazme verskog preobraćenja svodi na parodijski fingiran apsurd, što oni na kraju, uprkos tragičnim ishodima, jesu.

Najeklatantniji primer takvog apsurda otkrivamo u jednom slikovitom  insertu u čijem fokusu je kamila koja sa muslimanskog groblja prenosi grešnike u hrišćansko groblje, a sa hrišćanskog pravednike na islamsko groblje.

Čišćenjem sopstvenih grobalja od grešnika, verski fanatici pokušavaju da promene i daleku prošlost, i sve najbolje u istoriji pripišu sebi.[7]

Verski daltonizam ne vidi pruženu ruku, dodir religija, smisao zajedništva. Spotiče se na nevidljivim, umišljenim preprekama. U različitosti vidi samo opasnost. Zato radije ostaje u večitom mraku. Ali će pre svog pada i druge povući u provaliju.

Књига Верице Тадић у којој је објављена комплетна студија о делу стваралаштва Милорада Павића

_________

 1  Jasmina Mihailović: „Slojevitost  pripovedačke proze Milorada Pavića“, Priča o duši i telu, Prosveta, Beograd, 1992., str. 23- 24.

Analizirajući neke pripovetke i romane Milorada Pavića, autorka navedenog dela ističe da „shvatanje prostora i vremena predstavlja bitnu specifičnost Pavićevog fantastičnog  proznog iskaza.” Prostor i vreme koncipirani su kao univerzalne projekcije.

To se naročito reflektuje u konceptu vezanom za vreme. Pavić, kako ona navodi, koncept univerzalnog vremena uobličava mešanjem brojnih vremenskih planova i tako stvara posebno vreme „koje  sugeriše osećaj bezvremenosti i svevremenosti. “

 2   Milorad Pavić: Hazarski rečnik (roman-leksikon), Prosveta, Beograd, 1984.

Roman je rekonstrukcija prvobitnog Daubmanusovog izdanja iz 1691(koji je uništen 1692) sa dopunama do najnovijeg vremena. Sadrži  100.000 reči.

 3   Milorad Pavić: Predeo slikan čajem (roman-ukrštenica), Prosveta, Beograd, 1989.

                     Jasmina Mihailović smatra da je ovaj roman, prvenstveno, vrsta ekološkog štiva.  „Povest o klici težnje ali i otpora pretvaranja sveta u predeo bojen ujednačujućom belinom ili crnilom, bez odsjaja neba u vodi, bez senke oblaka na zemlji i bez podzemnog žara - objašnjava ona - ima svoje junake u Muškarcu, Ženi i Satani. U njih su, naravno, utkani Čitalac i Pisac, prošli i budući naraštaji, kao i sadašnji čovek koji živi u trenutku balansiranja na niti koju zovemo - ekološka kriza. “

Videti navedeno delo  ove autorke  pod 1, str. 76.

 4   Ana Šomlo: Hazari ili obnova vizantijskog romana; BIGZ, Srpska knjiga i Narodna knjiga, Beograd, 1990, str. 67.

                U ovoj knjizi objavljeni su razgovori Ane Šomlo sa Miloradom Pavićem. U odeljku:  „Ja ne pravim od istine književnost, nego od književnosti istinu“,  pisac govori o tome šta se sve promenilo u Istočnij Evropi, nakon pada Berlinskog zida. Sve te promene nagoveštene su u romanu, mnogo pre nego što će se stvarno desiti.                 

                Znamo i kakva su vratolomna događanja devedesetih godina dvadesetog veka zahvatila delove bivše Jugoslavije. 

 5   Tri sestre: Olga, Azra i Cecilija, troreligijsko su sazvežđe bivše Jugoslavije. Kroz njihove karaktere odslikavaju se i posledice rascepa države i svega onog što će posle ratova zadesiti stanovnike Balkana.   

 6   Satana se kroz vekove vraća unatrag. Ka rođenju da spase sebe i svet. Zašto baš Satana spasava planetu koju Razin želi da pretvori u veliko groblje nuklearnog otpada i  groblje  još nerođenih potomaka?

                Pisac mu daje ulogu Spasitelja, najmanje iz dva razloga. Pali anđeo samo preko čoveka može da se uzdigne do Božanske svetlosti, koju je padom u greh izgubio. Pošto ima dvojno poreklo, on je jedini zemaljski  mađioničar i moćnik  koji može sprečiti Razina da se meša u nebeske poslove, jer odluke o životima i smrtima zemaljskih putnika od pamtiveka su bile u domenu nebeskih zakona.

7   Nakon završetka igre, u kojoj se naizmenično izmišlja priča o „Aja Sofiji“,  tj. „Plavoj džamiji“ , izgrađenoj  na ruševinama najvećeg  i najslavnijeg  hrišćanskog hrama i najvećeg ponosa nekadašnje Vizantije, Azra  i Svilar započinju razgovor o otkupu života budućih generacija.  Pošto je Azra bezdetna,  „velikodušno“  mu nudi potomke svojih sestara. U razgovoru ih zaustavlja, iznenadni, topot kopita.

                Kada su se primakli prozoru i videli jahača na kamili, koja besomučno juri kroz noć, Svilar je upitao svoju sagovornicu kuda takvim galopom žuri kamila. Ona je mirno odgovorila: „ Ide iz našeg, islamskog groblja. Svake svete noći prenosi ona po jednu grešnu dušu sahranjenu u našem, muslimanskom groblju, i odnosi je u hrišćansko groblje. Tako kamila čisti naša groblja i pretvara ih u pravednička, čista groblja u kojima nema grešnika, a hrišćanska groblja pretvara u groblja isključivo zasejana grešnicima... “

                Navedeno delo pod 3, str. 360.

PODELITE OVAJ TEKST NA: