detalj slike: KRK Art dizajn

POEZIJA JE DONELA ODLUKU DA SE BAVI MNOME

Gde god sam istinski boravila

i danas onde postojim.

M.Bulatović

Jedna od meni dražih pesama Mirjane Bulatović je Večni avgust, stoga sam odlučila da početnim stihovima te pesmeotpočnem ovaj intervju. Svojom poezijom za odrasle i decu Mirjana Bulatović boji našu književnu scenu radošću i lepotom. Istovremeno nežnom, ali snažnom pesničkom veštinom otkriva ponore misli i duše koju nesebično daje.

Neka od dela Mirjane Bulatović su: Stopalo na dnu sveta, Prasvedok, Salon za negu duša, Smrt je moja kratkog veka, Lepa sela lepo gore (zapisi sa snimanja istoimenog filma), Romančić o poštenju, Đavo u prahu i mnoga druga. Njena poezija je zastupljena u mnogim zbornicima i antologijama u zemlji i svetu.

Jedno vreme je uređivala dečije strane u časopisu Istočnik, a napisala je i veliki broj pesama za dečije pozorište ''Puž''. Uređivala je kultnu tribinu ''Francuska 7'' i bila sekretar Udruženja književnika Srbije.

Мирјана Булатовић - песникиња

Branka Selakovič, Kr Kordun, Beograd, 15.04.2022.

Vaša biografija je impozantna, ali pre nego što otpočnemo razgovor o knjigama znatiželjna sam da doznam kako ste odlučili da se bavite poezijom i kakvi su bili prvi koraci?

Impozantna? A meni se čini da je solidna. Prosto, nakupilo se dana, godina i dela. Za ozbiljan rad sam imala na raspolaganju petnaestak hiljada dana, a to nije malo. Sigurno se i dangubilo. Ne verujem da je naročito važno koliko je ko uradio ako je dobro radio. Važnije je da, ukoliko loše radi, ne uradi mnogo. Što se tiče odluke da se bavim Poezijom – Poezija je donela odluku da se bavi mnome. Davno, neprikosnoveno. Već na početku osnovne škole osećala sam da stanujem u njenoj zlaćanoj krleci. Lakše je kad odmalena znate da ste pali u ovo lepo ropstvo – nosite sa sobom po svetu svoju tačnu adresu i nikada se ne izgubite.

Kao mlada pesnikinja sa kakvim sumnjama i izazovima ste se suočavali?

Nije mi bilo toliko važno da li svet prepoznaje čime mu doprinosim. Pouzdano sam znala da je ono što ja prilažem umetnosti dostojno tog viševekovnog brega šarolikih naslaga. Nisam sumnjala, nikad. U mladosti bih, tu i tamo, poslala pesme na neki festival, i uvek bi me zvali, često i nagradili. No, davno sam shvatila da mi nagrade ništa ne mogu. Baš ništa, kao ni njihov izostanak.

Boravili ste u manastiru Vraćevšnica. Čega se sećate iz tog perioda i koliko je život u manastiru uticao na Vaše stvaralaštvo?

Imala sam tridesetak godina kad sam se uselila u monašku keliju. Živela sam sto dvadeset dana u konaku bez ogledala, među dvadesetak žena koje nikada nisam čula da nekog ogovaraju. Misle dobro, žele dobro, mole se Bogu, obrađuju zemlju i sanjaju raj. Ili – sve što sanjaju je rajsko. Od toliko dobrih misli, raj se događa i pre smrti. Ne svima, mnogima… Za četiri meseca života u Vraćevšnici shvatila sam veličinu, ogroman značaj vere u Boga. Mesec i po nisam izašla iz manastira, a potom sam svakoga dana šetala kroz šumu do ulaza u selo, po snegu, i na povratku susretala jedino svoje stope u suprotnom smeru. Vraćevšnica je osvetlila moj život, razvedrila mi dušu, pa mi se i poezija oslobodila viška tame.

Kako sada gledate na prvu knjigu poezije Stopalo na dnu sveta?

Odgovoriću vam stihom iz moje pesme "Svu noć je gorelo svetlo" - "Opet je pesnik pod našim krovom / izneverio staru pesmu sa novom." Prva knjiga je zbirka mojih prastarih ljubavi. Usledilo je više stotina preljuba, srce mi je u magli, ne znam. Iako sam pregazila tri četvrtine životnog puta (a možda i devet desetina), i dalje gledam napred, ne osvrćem se. Pesme gledaju svog pesnika u potiljak. Verovatno će još nešto da se zametne i rodi, čim me novi dani još ne prepuštaju prohujalim.

Svaka Vaša pesma je kao mala lična hronika, dnevnik osećanja koji čitaoci prepoznaju. Da li je važna iskrenost u poeziji?

Moj divni komšija, čuveni Rale Zelenović, reče mi pre neki dan: "Poezija je jedno, a život drugo." E moj komšija, evo da Vam preko "Korduna" kažem: Poezija je jezgro života Vaše komšinice. Moj život nije drugo, oboje je prvo, jedno. A sad, Branka, Vama da odgovorim: ko u Poeziji nije "iskren", taj i nije pravi pesnik. Dar za Poeziju treba koristiti samo kad ona hoće, ostalo je primenjena poetska umetnost, kojoj dar nije namenjen. No, verovatno je ovaj greh oprošten ukoliko ga pesnik počini iz ljubavi.

Kako ocenjujete savremenu pesničku scenu?

Nikada nismo oskudevali u darovitima. Sve pršti od ozbiljnih talenata. Ima ih i u  najmlađim generacijama. Po svemu sudeći, Poezija je besmrtna. I popularna. Popularno ju je pisati, više nego čitati. Danas je manje posvećenih čitalaca nego objavljenih knjiga. Književna scena je pretrpana sporednim likovima, a glavne nema ko da osvetli. Poneko baci poneki snop svetla, ali je kritika uglavnom bespomoćna pred tolikom produkcijom. Nemoguće je imati uvid u sve vredno što se danas objavljuje.

Pisanje za decu je važan segment Vašeg rada. Da li je zahtevno napisati pesmu za najmlađe?

Franc Kafka u priči "Umetnik u gladovanju" kaže: "Niko nije znao koliko je gladovanje lako." Čitaoci ovo shvataju kao umetničko preterivanje, ali ja znam iz iskustva – jednom ništa nisam jela 25 dana, samo sam vodu pila. Ljudi oko mene su se čudili, strepeli, a zaista je bilo lako, mnogo lakše nego što su mislili. Kad imaš dar za gladovanje. Kad imaš dar pisanja za decu, potpuno je prirodno i lako. A kad nemaš, teško je. Zapravo, u pesmi za decu se jasno vidi domet pesnika, pa se to brka sa pojmom "zahtevno".

Šta biste savetovali književnicima koji žele da se okušaju u pisanju poezije za decu?

Omiljeni pesnik za decu (i bezazlene), Mošo Odalović, davno mi je, dok još ništa za decu ne bejah napisala, telefonom iz Prištine predložio: "Mirče, napiši nešto za 'Đurđevak', pa pošalji." Podsetila sam ga da ne pišem za decu, a on mi je rekao: "Ma, možeš. Ko tako piše za odrasle, može i za decu."Mogu, mislila sam, ali dok god ne moram, neću. "Toliko vas je divnih u poeziji za decu, šta ću vam ja" – kazala sam, ne sluteći da će me kroz koju godinu zbuniti prva moja pesma za decu, koju sam u čudu napisala... Od tada – nekoliko stotina njih je kroz mene prošlo u svet. Eto šta bih savetovala pesniku koji bi da piše i za decu – kad takva pesma dođe, oslobodi joj prolaz.

Опус песникиње Мирјане Булатовић

PODELITE OVAJ TEKST NA: