detalj slike: KRK Art dizajn

Prethodni deo možete pročitati OVDE

LEPTIRSKA LjUBAV U VASIONI-6

POGLAVLjE 12

Tog leta Danijela je završila treću godinu fakulteta, dok se Danijel već afirmisao u istraživanju i među svojim kolegama. Zimi, dok su dani bili zaista hladni, na posao je išao gradskim autobusima, kao i kada je u proleće bilo kišnih dana. Inače, svakog lepog dana je pešačio, pošto NRC nije bio daleko od njegovog stana, a više je voleo da proteže noge posle sedenja većine dana na poslu. Nije koristio automobil tako često. Vozio je samo kada je očekivao da ide u posete nekim firmama i kada je kupovao hranu.

Dok je išao peške znao je tačno koliko minuta će mu trebati da stigne na vreme do NRC-a, tako da je uvek išao u isto vreme istom ulicom. Nikada nije razmišljao da ga neko prati. Ali iznenada se to dogodilo. Dok je prelazio ulicu na semaforu, dva muškarca su ga zgrabila i uvukla u auto i pobegli. Na sreću, vozač koji je vozio iza automobila u koji je Danijel ubačen video je tablicu automobila i odmah je pozvao policiju saopštivši im šta se dogodilo. Policija je odmah reagovala i obavestila sva policijska kola da slede. Dok su dva muškarca zgrabila Danijela na ulici, njegova aktovka je pala, pa ju je i prvi putnik koji je prelazio ulicu podigao i pozvao policiju da im je preda. Danijel je u aktovki imao svoja dokumenta koja potvrđuju ko je i gde je živeo. Dakle, policiji je bilo lako da na televiziji objavi šta se dogodilo i ko je u pitanju. Policija koja je pratila automobil u kojem je bio Danijel videla je da su razbojnici otišli na privatni aerodrom, ali nisu stigli na vreme da ih spreče da polete.

Ubrzo se pokazalo da su pljačkaši oni koje je Danijel zaustavio kada su pokušali da opljačkaju banku, pošto je njegova slika tada nekoliko puta bila prikazana u Vestima. Očekivali su da je dobio novac od banke i hteli su da ga ucene.

Nakon avio-leta sa kidnapovanim Danijelom, policija je videla da takav avion leti na sever. Obavestili su sve policijske stanice na toj ruti, pa su na svakom aerodromu već očekivali sletanje. Dok je pratila putanju aviona, policija je ubrzo shvatila da je veća verovatnoća da bi mogao sleteti u Uranijum Siti. I bilo je to dobro predviđanje. Nisu imali više benzina pa su morali da slete tamo. Policija je već čekala i opkolila ceo aerodrom, kao i zaustavila sva kretalja ljudi. Kada je sleteo, avion se nije približio gde bi trebalo da bude, već je otišao oko četiri stotine metara dalje, tražeći pumpe za gorio. Policija je efikasno reagovala, pa su razbojnici morali da izađu sa Danijelom sa lisicama na rukama i trakom preko njegovih usta. Razbojnici su uhvaćeni, a Danijel pušten. Za petnaestak minuta na TV-u su bile vesti da je Danijel oslobođen. Slučaj je trajao oko četiri i po sata, tako da Danijelovi roditelji još nisu ni obavešteni, a slučajno su to saznali iz vesti kada je pušten. Policija je samo obavestila njegovog direktora u NRC, tražeći da ne zove roditelje pre nego što on bude oslobođen.

Kada je Danijel pušten, pljačkaši su obavešteni da nije dobio novac koji su očekivali, pa su uhvatili pogrešnu osobu. Razbojnici su zatvoreni, pilot kojeg su naterali da leti pušten, a Danijel je intervjuisan. Nakon njegovog odmora rezervisan je vojni avion da ga sledećeg dana vrati u Otavu. U međuvremenu, dok je čekao svoj povratak, Danijel je želeo da sazna nešto o Uranijum Sitiju, verujući da više nikada neće imati priliku da ga poseti u bliskoj budućnosti.

Uranijum Siti je severno naselje u severnom Saskačevanu u Kanadi. Grad se nalazi na severnoj obali jezera Atabaska blizu granice Severozapadnih teritorija. Naselje je udaljeno 760 km severozapadno od Princa Alberta, 760 km severoistočno od Edmontona i 48 km južno od granice između Severozapadnih teritorija i Saskačevana.

Godine 1949. Atabaskait je otkrio S. Kaiman dok je istraživao radioaktivne materijale oko jezera Atabaska u blizini Uranijum Sitija. Stanovništvo Uranijum Sitija počelo je značajno da raste tek kada je Eldorado Resoursis pokrenuo planiranu inicijativu 1960. godine da vidi osoblje smešteno u Uranijum Sitiju umesto u kampu Eldorado.

Prevoz do Uranijum Sitija je vazdušnim putem sa šljunkovitom pistom dužine 1.199 m samo na lokalnom aerodromu. Uranijum Siti ima samo nešto više od 200 stanovnika.

Grad Uranijum je deo ekozone Tajga štita i doživljava subarktičku klimu sa dugim, hladnim, snežnim zimama, kratkim prelaznim periodima i kratkim, hladnim i vlažnim letima. Temperaturni opseg je obično veliki zbog hladnih dugih zimskih dana i niskih temperatura koje često padaju ispod -30°C. Najviša temperatura ikada zabeležena u naselju bila je 34,7°C 27. jula 1984. godine i Faktorom hladnoće usled vetra su takođe izraženije u zimskim mesecima, zbog čega se čini da su niske temperature mnogo hladnije nego što jesu. Uranijum Siti je zabeležio jedan od najhladnijih faktora hladnoće vetrom na bilo kojoj kanadskoj lokaciji, sa faktorom hladnoće od -74°C zabeleženo 28. januara 2002.

Hepening, koji je sinoć ponovo prikazan na lokalnim TV Vestima. Kada je stiglo prvo obezbeđenje rekli su mu da ga je video na TV-u, na šta je Danijel samo klimnuo glavom i prošao.

Kada je Danijel sreo svog direktora, želeo je da se izvini zbog odsustva sa posla, na šta je dr Kuk odgovorio:

– Ne brini o tome. To nije bila tvoja krivica. Svi smo bili zabrinuti kada smo to čuli na vestima, ali na sreću završilo se brzo i dobro. Biće dobrih vesti za tebe i nas Daniele. - O čemu je reč? upita Danijel. – Vlada je prihvatila naš projekat koji si ti predložio. Radi se o zaštiti šuma od požara. Dakle, mi ćemo sesti i napraviti plan, sa ostalim našim saradnicima, ali sam mislio da tebe za to postavim na mesto vođe projekta. Razmisli o tome i javite mi šta misliš. „Dr Kuk, veoma ste me iznenadili, ne mogu trenutno da vam odgovorim, ali daću sve od sebe da uspe“, zaključio je Danijel pre nego što je napustio kabinet dr Kuka. Kada je u vreme ručka sreo većinu svojih kolega u kantini, svi su glasno vrisnuli – Dobro došao! Zanimalo ih je šta se sa njim dogodilo, kako je kidnapovan i pitali kako je spašen. Jedan, koji je nosio svoj obrok do stola, reče: -Kako biste inače posetili Uranijum Siti? Ostali su počeli da se smeju.

Kod kuće na kućnom telefonu pronašao je poruku od Danijele, koja ga obaveštava o njenom dolasku u Otavu i izvinjava se što nije mogla da ga pozove na mobilni telefon, dok se on slučajno sastao sa dr Kukom.

Danijela je stigla prvog petka uveče, nakon Danielovog oslobađanja od kidnapera. Obesila mu se oko vrata, i jedva ga je pustila, nakon što su se sreli na aerodromu. Kod kuće su pričali o svojim narednim planovima. Danijel joj je rekao: - Ovog leta završavaš treću godinu, a ja ću imati prvi odmor. Šta misliš, da putujemo zajedno u zapadnu Kanadu ili na sever? Ako više voliš Zapadnu Kanadu, onda ću preporučiti Vankuver i Viktoriju; ili ako bi više volela sever, onda preporučujem Jellounaif. Ti mene već poznaješ dovoljno dobro. Volim da putujem i uživam u posećivanju različitih kanadskih regiona. Ti izaberi! Sve ćemo ih posetiti, kasnije, kad god.

Danijela je pažljivo slušala, a zatim je odgovorila: - Moja preferencija za ovo putovanje bi bio sever. Ti si već bio jednom na severu, ja nisam, pa hajde da ovaj put odemo prvo u Vankuver i Viktoriju, kako kažeš, a sledeće godine idemo u Jellounaif. -Volela bih i da vidim Visler, ali mislim da tamo moramo da idemo zimi.

-U potpunosti se slažem sa tobom, draga moja, rekao je Danijel i nastavio: -Kad odeš kući, reci roditeljima naš plan, a ako se oni slože ja ću srediti karte i javi ću ti. Očekujem da odlično položiš sve ispite, a nakon što završiš četvrtu godinu pokušaću da te zaposlim u svojoj instituciji, Nacionalnom istraživačkom savetu Kanade. To je dobra istraživačka institucija, sa prosperitetom, ali moraš biti i ti dobra, rekao bih najbolja. Ako je tako, zajedno možemo napraviti dobru budućnost i imati dobar život. Zagrlili su se i izljubili, a nakon toga napravili večeru za dvoje.

Kada je Danijel dobio pozitivnu potvrdu od Danijele za njihovo putovanje, otišao je u turističku kancelariju da rezerviše let i hotele. Prvo su odleteli za Vankuver, a sa aerodroma u Vankuveru uzeli su iznajmljeni automobil, otišli u hotel i uveče večerali u japanskom restoranu „Miki”, večerali sa pogledom na zaliv na luku Vankuver i Stenli park. Veče je bila tako lepa, zalazak sunca sa narandžastim nebom i puno cveća u bašti restorana. Iz mora i iz bašte dopirali su prijatni mirisi. Kako je sumrak prelazio u noć, dolazilo je sve više gostiju. Iz daljine se čula lagana japanska muzika. Konobarice, mlade devojke, bile su obučene u japanske narodne nošnje, sa cvećem u kosi. Čak su i sva posuđa i pribor za jelo bili originalni japanski. Hrana je, naravno, bila delikatna. Danijela je veoma uživala i bila je srećna. Nisu pili alkohol, pa je Danijel mogao da vozi iznajmljeni automobil i noću obilaze grad. Dok su sedeli u restoranu i noću gledali Stenli park, odlučili su da ga posete sledećeg dana.

Stanlei Park je ogroman i divno lep. Jednom kada je Danijelov deda pitao svog prijatelja koji je tada živeo u Vankuveru, koliki je Stenli park, on je odgovorio: -Velik je kao Slovenija! Ali imajte na umu, Slovenija je država između Austrije, Italije, Hrvatske i Mađarske. Ulazeći u Stenli park, prvo su prolazili kroz njega, razgledajući sve oko sebe, a zatim se parkirali i uživali u izgledu i mirisu ogromnih cvetnih bašta, dok su sedeli na klupi sa pogledom na okeanske uvale, prepune stotina malih i velikih jahti. i čamaca. U parku je bilo mnogo šetača, trkača, biciklista i rolera. Stanlei Park je urbani park od 1001 hektara, koji se graniči sa gradom. 10% je veći od Centralnog parka u Njujorku. Park Stenli u Vankuveru jedno je od najvećih bogatstava Vankuvera, pogodno lociran na zapadnoj strani centra grada. Smešten na poluostrvu, park je okružen okeanom i dom je ogromnih stabala crvenog kedra. Sa morske obale se pruža lep pogled na grad i planine. U okviru parka nalaze se Vankuverski akvarijum, živopisno jezero Beaver, paviljon Stanli Park i vrt ruža. U parku su proveli oko četiri sata, dok nisu ogladneli, a onda su se vratili u grad da traže hranu. Posle kraćeg odmora u hotelu, u popodnevnim časovima otišli su u muzej, da saznaju više o gradu i okolini. U muzeju su naučili mnogo o gradu.

Grad Vankuver je primorski lučki grad na kopnu. U gradu je živelo oko 800.000 stanovnika. Vankuver je jedan od etnički i lingvistički najraznovrsnijih gradova u Kanadi; preko 52% njegovih stanovnika ima maternji jezik drugi osim engleskog. Grad Vankuver obuhvata površinu od oko 120 kvadratnih kilometara. Vankuver je najgušće naseljena kanadska opština i četvrti najgušće naseljeni grad u Severnoj Americi, iza Njujorka, San Franciska i Meksiko Sitija. Arheološki zapisi ukazuju na prisustvo Aboridžina u oblasti Vankuvera od pre 8.000 do 10.000 godina. Klima je najblaža u Kanadi, sa temperaturama na obali čak i u januaru obično iznad 0 °C. Leti najtopliji dani obično dostižu maksimum od 28–33°C. Zapadna obala je znatno vlažnija od istočne obale. Prosečna godišnja količina padavina kreće se od 6.650 milimetara na jezeru Henderson na zapadnoj obali do samo 640 milimetara na najsuvljoj stanici u glavnom gradu provincije Viktorija. Sneg je retkost na malim nadmorskim visinama, ali je čest na planinskim vrhovima ostrva zimi.

Vankuver je dobio ime po kapetanu Vankuveru. 1971. godine. ‘’Greenpis’’ je rođen u Vankuveru. Vankuver se nalazi na trećem mestu u svetu kao najbolji grad za život po kvalitetu života. Vankuver je izjednačen sa Montrealom kao 10. najčistiji grad na svetu. Kalgari je došao na prvo mesto. Vankuver ima četvrti najveći terminal za krstarenje na svetu. Većina krstarenja ide za Aljasku. Preko 35% stanovništva Vankuvera je rođeno u inostranstvu. Ima najveći udeo Azijata u bilo kom severnoameričkom gradu. Na kratkoj vožnji od centra Vankuvera nalaze se tri skijaška brda - Grouse Mountain, Cipress Mountain i Mount Seimour. Bazen sa slanom vodom Kitsilano u Vankuveru nosi titulu najdužeg bazena u Kanadi, koji iznosi 137,5 metara, što je skoro ekvivalent 3 bazena veličine olimpijskih dimenzijae. Ovaj otvoreni bazen održava konstantnu temperaturu od 25°C. Delfini i kitovi se povremeno vide u vodama u blizini grada. Vankuver je bio domaćin Zimskih olimpijskih igara 2010. i Svetskog sajma Ekpo 86. Takođe su od posebnog interesa brojni totemski stubovi.

Ostrvo Vankuver se nalazi u jugozapadnom uglu provincije Britanske Kolumbije. Unutar najvećeg grada na ostrvu, Viktorije, postoji značajna IT i tehnološka industrija. Ove kompanije se kreću od proizvodnje lakih aviona, kompjuterskog softvera, elektronskog hardvera, do biotehnologije, inženjeringa, građevinarstva, itd, što je sve dobro poznato Danijeli i Danijelu.

Pošto su proveli tri dana u Vankuveru, Danijel i Danijela su otišli u Viktorija Siti, samo da uživaju. U Viktoriju su stigli da provedu deset dana odmora. O Viktoriji su već znali dovoljno pre dolaska. Poželeli su da uživaju i u kupanju u Tihom okeanu. Danijel je već čuo priču o lepoti Aljaske od svog dede, ali pre nego što je krenuo na to putovanje odlučio je prvo da detaljnije upozna svoju zemlju.

Nekoliko kanadskih gradova je već tako upoznao, a ovo je bila prilika upoznavanja obale kao što je Viktorija i njena unutrašnja luka. Ovo je odlično mesto za šetnju, opuštanje, kupovinu, ručavanje i gledanje uličnih izvođača u pozadini luke. Središte ove oblasti je istorijski hotel Empress, jedna od najlepših zgrada u gradu. Tokom godina, carica je dočekivala kraljeve i kraljice u njemu. Iako je područje luke popularno tokom cele godine, posebno je živahno tokom letnjih meseci.

Stigavši do kraja kanadskog zapada, do grada Long Biča, posetili su grad Viktoriju, Administrativni centar Britanske Kolumbije, koji se nalazi u južnom delu ostrva Vankuver. Sa zadovoljstvom su boravili u Kineskoj četvrti, koja je druga po veličini na američkom kontinentu, odmah posle San Franciska. Viktorija se smatra „Gradom vrtova“, jer je na sve strane bogata cvećem i zelenilom. Veoma je popularna kao turistička destinacija. E, to, i njih dvoje su organizovali svoje putovanje koje im je dalo priliku da uživaju i upoznaju svoju zemlju, Kanadu, koja im sigurno ostaje u sećanju. Uživali su u izuzetnoj prirodnoj lepoti tako divne zemlje.

Viktorija je glavni grad provincije Britiš Kolumbije i kapija ka pacifičkom okruženju. Sa najblažom klimom u Kanadi, Viktorija je poznata po svojim baštama i čist je i šarmantan grad. Viktorija se nalazi na južnom delu ostrva Vankuver. Područje ima oko 100+ hiljada stanovnika. Viktorija je međunarodno poznata kao "Grad vrtova". Preko 1.500 visećih korpi krasi stubove za lampe širom grada Viktorije svakog leta. Na ostrvu Vankuver postoji 2.855 farmi. National Geografikik Magazin priznaje ostrvo Vankuver kao jedno od najboljih hladnih voda ronilačke destinacije u svetu i renomirano Društvo Žaka Kustoa ocenjuje da je ovo područje tek drugo posle Crvenog mora po raznolikosti morskog života i bistrine vode. Umetnička galerija Viktorije ima drugu najbolju i najsveobuhvatniju kolekciju azijske umetnosti u Kanadi. Vrtovi Butchart svake godine primaju više od milion posetilaca i proglašeni su nacionalnim istorijskim lokalitetom Kanade zbog svog međunarodnog ugleda. Osnovan 1886. godine, Kraljevski muzej BC je jedna od najistaknutijih kulturnih institucija na svetu. Viktorija je proglašena jednom od 15 najboljih gradova na svetu od strane MSN-a Travel, 2013. Viktoriju je Amazon proglasio za najromantičniji grad broj 1 u Kanadi, ima stotine kilometara biciklističkih staza, i biciklističkih ruta u gradu. Najviši samostojeći totem stub na svetu nalazi se u Viktoria Beakon Hill Parku. Grad je dobio ime po kraljici Viktoriji i osnovan je kao tvrđava u zalivu Hadson 1843. godine. Danas se ovo područje sastoji od 13 različitih opština.

Prosečne maksimalne temperature leti su 25°C, a zimi 0°C. Viktorija je drugo najsunčanije mesto u BC i njene padavine su najmanje na obali BC. Stanovnici svakog februara broje svoje cvetove, naglašeno podsećajući snegom okovanu Kanadu na našu klimu. Rekord je 21 milijarda cvetova.

Danijel i Danijela su boravili u hotelu Oak Bej Bič, i koristili su Bič Drajv za šetnju do Villov Beak-a, svakodnevno, a tokom kasnih popodnevnih sati posetili su Viktoria Dovntovn, Muzej, Galeriju, Beakon Hill Park, Elk Lake i Viktoria Vest. Jednog dana posetili su i Univerzitet Viktorija. Dani su bili sunčani i topli. Posle doručka otišli su do plaže, plivali i veslali čamcem. Posle ručka i kratkog odmora u bašti punoj cveća, kada se sunce približilo zalasku, obilazili su razne delove grada. Noću su uživali u ljubavi. Imali su divan odmor.

Došavši do kraja kanadskog zapada, grada Long Biča, uživali su u njegovoj lepoti u svakom pogledu. Sa zadovoljstvom su posetili Kinesku četvrt i kupili suvenire. Kako se Viktorija smatra „Gradom vrtova“, jer je sa svih strana bogata cvećem i zelenilom, Danijelu i Danijeli je zauvek ostala u sećanju. Uživali su u njegovoj izuzetnoj prirodnoj lepoti.

U povratku su odleteli direktno u Toronto, pošto je Danijel želeo da poseti svoje roditelje i Danijeline. Proveli su dodatna tri dana u Torontu, u obe kuće, pre nego što se vratio u Otavu, na posao. Danijela je ostala kod kuće spremajući se za poslednju godinu na univerzitetu.

Dok je bio sa Danijelinim roditeljima, njen otac Denis je razgovarao sa Danijelom da planira da im izgradi kuću kada se venčaju i Danijela se zaposli. Danijel mu je takođe napomenuo da planira da traži u NRC-u i njeno zaposlenje. Danijelovi roditelji su bili srećni što su čuli za takav razgovor, a njegov otac Majkl je rekao da će učestvovati kada za to dođe vreme. Dakle, sva pažnja je bila koncentrisana na Danijelu, da završi studije.

POGLAVLjE 13

Tog leta kada su se vratili iz Viktorije Danijela je završila treću godinu na Biohemijskom fakultetu, a Danijel je dobio unapređenje na poslu. Ta godina je prošla tiho, bez neočekivanih prekida. Erika i Una, dve majke mladog para, počele su da spremaju različite stvari za svadbu, jer su znale da će doći ubrzo nakon što Danijela završi fakultet. Bili su u pravu. Godinu dana kasnije, Danijela ga je završila uspešno, sa najboljom ocenom od 100 odsto. Kada je organizovana proslava na univerzitetu bile su prisutne obe porodice, zajedno sa Danijelom. Nakon zvanične ceremonije, proslavili su je u restoranu hotela Rojal, gde su ih konobari poslužili najboljom hranom i pićem. Otac Denis je imao veliki razlog da bude upamćen kao najveći domaćin, njegova jedina ćerka je postala akademski građanin (inženjer biohemije). Nije ga bilo briga koliko ga je to koštalo. Plaćao je i muzičare. Njihovo raspoloženje je trajalo do zore. Kada su se razišli, Danijela i Danijel su ostali nešto duže pred njenim kućnim vratima.

Pre odlaska u Otavu Danijel je rekao Danijeli:

-Sada se odmori još koji dan, ostani sa roditeljima koliko oni hoće, vole te i žele da provedeš malo vremena sa njima, za njihovo uživanje, i kad god si spreman dođi kod mene. Tada ćemo početi da pripremamo tvoju biografiju za zapošljavanje. U međuvremenu ja ću razgovarati sa svojim ljudima u NRC-u i naći ćemo najbolje rešenje. Posle tog posla znaš šta će uslediti. Nasmejala se i poljubila ga.

Danijel je proveo još dva dana sa roditeljima i bratom, a zatim se vratio u Otavu.

U Otavi je njegova prva dužnost bila da dobije pune informacije od Nacionalnog istraživačkog saveta o biohemijskim istraživanjima i mogućnostima Danijelinog zaposlenja. Prvo je to spomenuo svom direktoru dr Edvardu Kuku. Dr Kuk mu je rekao:

– Mislim da to neće biti teško. Pogledaću sa direktorom odeljenja za biohemiju dr Stefanom, Stefanom Rejmondom. NRC ima Institut za biološke usluge (NRC-IBS) gde se prvenstveno fokusiraju na fundamentalna istraživanja u domenu novih tehnologija u pogledu medicinskih istraživanja. Uvek traže dobre mlade i napredne istraživače, pa se svakako nadam da će to biti uspešno. -Kada će ona iti spremna? Upitao je Kuk Danijela.

- Od Nove godine, nadam se. Pitaću je precizno, mislim da je to dobro vreme, za početak, ako ne i pre.

Nakon toga, Daniel je pronašao informacije o NRC Medikal istraživanju, gde uglavnom pokrivaju podršku za uređaje kompanijama u potrazi za novim izvorima u obezbeđivanju prilagođenih istraživačkih inovacija i komercijalizacije novih patenata i proizvoda. Takođe počinju da istražuju biološko i medicinsko ponašanje ljudi u različitim uslovima u svemiru, kao i proizvodnju lekova u svemiru, u apsolutno sterilnim uslovima, što bi takođe moglo biti veoma interesantno.

Institut za biološke usluge (IBS) se takođe nalazio na istom kampusu gde je bilo Danijelovo odeljenje za hemiju. Dakle, sve je izgledalo prosperitetno. Ostalo je samo učiniti sve da dođe do te pozicije. Danijel je telefonirao Danijeli da i ona čuje šta je uspeo da sazna i pitao je: -Kada planiraš da dođeš?

-Mislim da će početak oktobra biti u redu. Još uvek imam neke veze sa mamom, a oktobar je lep mesec za početak novog života u Otavi, zar ne misliš i ti tako? – Potpuno se slažem, nema problema. Čak sam napomenuo i svom direktoru da ćemo možda tražiti tvoje zaposlenje od početka naredne Nove godine ili ranije. Čekam te. Dobrodošla u naš novi život!

Poslednja nedelja septembra i prva polovina oktobra u Otavi su gotovo svake godine najlepše. Dani su uglavnom sunčani, relativno topli, sa temperaturom i dalje iznad dvadeset stepeni, trava je još zelena, ali je najviše drveća skoro potpuno crveno. U šumama i parkovima divlje životinje su veoma aktivne. Ptice spremaju gnezda za zimu, veverice skupljaju hranu, žir i drugo voće, čak su i mravi aktivni noseći hranu u svoje mravlje brežuljke. Parkovi su puni života, stariji ljudi ili šetaju ili sede na klupama, neki se šetaju, dok su deca u školama. U Otavi ima mnogo vrana i one se poznaju po svom graktanju. Previše je i divljih gusaka.

Po dogovoru, Danijel je bio na parkingu na železničkoj stanici sa svojim automobilom, pošto je Danijela stigla sa tri velika kofera puna odeće i kozmetike.

-Kao što vidim, ti moja draga dolaziš zauvek, reče Danijel.

-Da, dolazim zauvek. Evo me od sada sam tvoja. Daniel ju je čvrsto zagrlio, a ona ga je zagrlila oko struka, pokazujući lice prema njemu da bi ga on poljubio.

Stigavši kući, ostavili su kofere i otišli u najbliži restoran da večeraju, jer je već pao mrak. Restoran je i dalje bio poluprazan, ali pun raznog cveća, koje je lepo mirisalo uz dobro jelo. Kako je bilo blizu Danijelovog stana, otišli su peške, jer je bilo potrebno da obadvoje protegnu noge. Veče je bilo toplo i prijatno za šetnju. Zvezde su se pojavljivale na nebu, a priroda je mirisala. Kada su stigli kući, prvo su sredili Danijelinu garderobu, zatim su se istuširali i uživali u ljubavi.

Dan nakon toga otišli su u kampuse NRC-a, gde je Danijel želeo da joj pokaže mesto gde radi, kao i da vidi gde se nalaze odeljenja za biomedicinu i biohemiju. Vreme je bilo izuzetno lepo, pa su uživali u šetnji, grlenju i razgovoru. Počeli su da planiraju svoju budućnost.

-Reci mi, kako su svi kod kuće? Kako su tvoji i moji roditelji? A šta je još ima novo?

-Svi su OK, za sada. Moj tata je uvek zauzet, ima previše kuća za izgradnju, pa mama mora da prati finansije. Kada sam ih napustila, imali su osećaj da me gube, ali su se u isto vreme radovali što smo oboje srećni. Tvoji roditelji su takođe bili OK. Posetila sam ih dan pre nego što sam krenula. Tvoj brat je bio zauzet. Radio je neke kompjuterske programe, što će biti dobro za obrazovanje dece. To je ono što mi je rekao. Svi su ti uputili srdačne pozdrave i žele nama sve najbolje, očekujući da se zaposlim.

-Moj tata ima ideju da nam izgradi kuću nakon što se venčamo. O tome je pričao sa mamom. Očekuju da će to biti za godinu-dve. Napomenuo mi je da možemo možda početi da tražimo lokaciju na kojoj ima parcela za prodaju.

- Oh, to je veoma lepo od njega. On misli na nas unapred. Dakle, možemo prošetati različitim oblastima i pronaći gde će biti najbolje da se skrasimo. Šta kažeš na to da u isto vreme počnemo da tražimo i model kuće? – Zaključeno, potvrdila je Danijela.

Sledećih dana su oboje sedeli zajedno i počeli da spremaju njenu biografiju, za prijavu za zapošljavanje. Danijel je već imao svoje iskustvo, šta je bilo važno da istakne i kako da napiše što kraće, a jasno. Kada je to urađeno, Danijel je odlučio da to pokaže nekim od svojih kolega, samo za tuđe mišljenje. U novembru Danijelov direktor ga je obavestio da će odeljenje za biomedicinu tražiti mlade ljude, pa mu je preporučio da se spremi. Danijel je već na intervjuu rekao Danijeli kako da sluša, tako da su bili spremni, očekujući oglas. Sredinom novembra izašao je, a Danijela se prijavila nekoliko dana kasnije. Dve nedelje nakon što je pozvana na intervju. Danijel ju je odveo na mesto i zamolio je da dođe na njegovo radno mesto nakon što to bude gotovo. Njen razgovor je nastavljen sa budućim šefom, koji ju je obavestio da će biti obaveštena nakon razgovora sa ostalim kandidatima, a možda i da ima još jedan razgovor sa generalnim direktorom odeljenja.

Tokom intervjua, Danijela je upoznata koje će biti njene dužnosti, kao i beneficije zaposlenih. Njen budući menadžer postavljao joj je uobičajena pitanja, kao što su: koliko je imala godina, kao i o njenim ocenama na univerzitetu i o njenom posebnom interesovanju za istraživanje. Njeni utisci su bili da je sve prošlo kako treba, iako oni koji intervjuišu ne pokazuju bilo kakav pozitivan ili negativan znak. Morala je da sačeka poziv za drugi intervju, ili da joj uopšte ne odgovore. Danijel joj reče:

-Ne, budi strpljiva, sačekaj i ćuti, verujem da ćeš dobiti poziciju. Nemaš razloga da budeš zabrinuta, bila si veoma dobar student, mlada si, zdrava, a šta drugo da se očekuje od tebe u ovim godinama? Slušala je dok je sedela u Danijelovoj kabini, čekajući da završi posao i da zajedno idu kući. Na putu kući išli su pešice, pošto je vreme bilo lepo, parkovi i dalje puni zelenih biljaka, a veverice su trčale svuda naokolo. Danijel joj je držao desnu ruku preko ramena, osećali su se srećno.

Danijela je uveče razgovarala sa svojom majkom i obavestila je o intervjuu i svim ostalim stvarima o sebi i Danijelu. Pitala je i za Danijelovu porodicu, a oni su razgovarali o predstojećim božićnim i novogodišnjim praznicima. Danijela je pričala svojoj mami o Otavi, kako lepo izgleda u jesen.

Vikendom su obilazili različite delove Otave, pokazujući Danijeli kako izgleda grad, a istovremeno su razmišljali gde bi bilo najbolje potražiti parcelu za kuću. U svakom slučaju, nisu hteli da traže područja, već pretrpana, sa problemima u saobraćaju. Njihova preferencija je bila negde bliže reci ili parkovima, bez obzira da li je malo dalje od centra grada. Svaki put kada nađu neku oblast interesovanja, oni su je upućivali na Denisa, Danijelinog oca, pošto je on bio izvođač radova i on to najbolje zna.

Kada su njih dvoje doneli svoju odluku i opredelili se za jedno područje, zamolili su Denisa da ih poseti i ode da ga vidi. Denis im je odgovorio:

-Ionako ćemo doći kod vas za Božić, pa ćemo otići da obiđemo okolinu. U međuvremenu, možete pokušati da dobijete informacije o kupovini parcele, gde, za koliko itd. Mi, oboje, zajedno sa Unom i Majklom, planiramo da budemo vaši gosti za praznike. Dakle, budite spremni za nas, ovog puta ćemo provesti nekoliko dana u Otavi.

U međuvremenu je stigao odgovor iz NRC-a Danijeli, zvali su je na drugi intervju, što je bio dobar znak za njenu budućnost. Tada je imala intervju sa direktorom Biomedicinskog odeljenja, profesorom dr Stefanom Rejmondom. Intervju se uglavnom odnosio na pojedinosti istraživanja, kroz koje je direktor želeo da čuje njeno interesovanje i koliko ima bazu u toj oblasti znanja. Pošto je bila odličan student, pokazala je dobro znanje i spremnost za start. Nije prošlo više od dve nedelje otkako je pozvana da potpiše ugovor i počne da radi. Danijela je bila toliko srećna da je odmah pozvala Danijela u njegovu kancelariju, a potom se javila i roditeljima. Sledećeg dana je otišla u NRC, prihvatila sve uslove i potpisala ugovor. Sekretar ju je obavestio o beneficijama i početnoj plati. Danijela je bila toliko srećna da je skoro htela da poljubi sekretaricu, pa su se oboje smejali. Pristala je da počne od početka Nove godine, odmah posle praznika. U stvarnosti je postojao dobar razlog da oba roditelja Danijela i Danijel zajedno proslave Božić i Novu godinu kod njih.

Nastaviće se

PODELITE OVAJ TEKST NA: