PREUMLjENjE
Živeli su u unutrašnjosti. Jovan je bio službenik u jednoj firmi koja se bavila turizmom a njegova supruga Dušanka bila je vaspitač u jednom obdaništu. On je bio prilično nadmen, ona tiha i skromna. Imali su sina i živeli mirnim porodičnim životom, okrenuti jedni drugima i zadovoljni sobom.
No, vrag nikad ne spava i pred njihovu kuću je iznenada banuo i sve je nepovratno uništeno.
Tog dana Jovan je doživeo preumljenje i više nije bio isti od kad je ugledao vrlo zgodnu i atraktivnu ženu koja je tako samosvesno ušla u njegovu kancelariju pružajući mu preporuku sa najvišeg mesta za prijem u stalni radni odnos. On je zanemeo suočen sa ženom kakvu nikad do tad nije video, ne zbog njene spoljašnjosti koja je svakako bila vrlo privlačna, vitkog tela koje je nekako dominantno naglašavalo njenu personalnost, koliko je to bio stav koji govori da pred sobom ima ženu koja zna svoju vrednost i šta s njom može. Bilo je to nešto toliko novo i drugačije da se preznojio od neke ledene jeze koja mu se pela kičmom uz jasnu želju da je poseduje i muškom snagom suzbije tu drsku nadmoć.
S obzirom na to da je i on bio privlačan muškarac i ona je odmah pokazala interesovanje i oboje su prećutno sklopili neki nemi savez.
On je uzeo dokumenta i rekao je da će je obavestiti.
Čim je ona izašla, još onako uzbuđen pohitao je ka kolegama da pretrese novost. Prva rečenica koju je izgovorio bila je: Oboriće vas s nogu kad je vidite. Ali, ja ću sigurno biti taj koji će prvi podići njene lepe nožice, posle je prepuštam vama!
Bila je to naravno muška šala, ali iza svake šale...
Po povratku s posla, njegova tiha i jednostavna supruga ga je kao i uvek nudila svim što je pripremila, ali po prvi put, ukus tih jela nije bio toliko prijatan kao i pre, a ona mu je odjednom delovala nekako inferiorno, smušeno, bledo, bezizražajno.
I umesto da kao i svakog dana odu u spavaću sobu na počinak, on je ostao da gleda televiziju u dnevnoj sobi izgovarajući se očekivanjem nekog važnog poslovnog telefonskog razgovora, a nek ona na miru odmara.
Naravno, želeo je da se bez njenog prisustva prepusti maštanju koje je nezadrživo počelo čim je upoznao Katarinu.
I, kako je on bezmalo bio najzgodniji u kolektivu, vrlo brzo je osetio da će mu želje biti uzvraćene. Da će ga to skupo koštati nije mogao ni da sluti, bilo je potrebno samo da poželi.
Kako je Katarina bila preduzimljiva, sve je prepustio njoj. Bila je sveže razvedena, kako je rekla, i puna entuzijazma zbog dolaska u novu sredinu, novi kolektiv.
Kad je prvi put ušao u njen prekrasno opremljen moderan stan, shvatio je da je njegov život nešto što je ostalo u prošlom veku i poželeo da odavde više ne izađe i pre nego što ju je dotakao.
A, tek onda... bilo je to za njega otkrovenje. Moderna, iskusna i samosvesna žena koja je dominantna i koja vodi glavnu reč a nagrađuje izobilno. Ukratko, bio je opijen, sluđen, doživeo je sebe u sasvim novom svetlu jer je ona umela i da ga pohvali i ohrabri a on je inspirisan njenom lepotom i slobodom pokazao potencijal za koji uopšte nije znao da poseduje. U njegovoj spavaćoj sobi sve se odvijalo onako kako je on znao, a sad je shvatio da je malo šta i znao dok je njegova supruga sve prihvatala ne pokazujući previše ni da li joj se to dopada ni da li želi nešto drugo.
Ispostavilo se da su on i Katarina savršen par i da stižu do neslućenih dometa. Bila je to noć u kojoj je upoznao novog sebe i nesvesno se zauvek odrekao sebe prethodnog.
Kad je duboko posle ponoći stigao kući, ponovo je legao na ležaj u dnevnoj sobi nespreman, da onako pun nje i novog sebe, izađe ženi pred oči niti da glumi da se ništa nije desilo.
Sutra dan joj se pravdao kako je bio premoren i kako je zapravo samo hteo da predahne pa da se istušira i dođe u postelju, ali se potom onako umoran uspavao.
Kad je stigao na posao, Katarina je već bila tamo blistava i primamljiva. Pozvao ju je na kafu u restoran u koji svi odlaze na pauzu. Trebalo je porazgovarati o prethodnoj noći, a trebalo je i svima staviti do znanja, čija je.
Nakon toga, taj uspeh se nekako morao i obznaniti, činilo mu se kao da ništa nije postigao ako to ostali ne saznaju, kako bi mu se divili i zavideli mu. Nije ni na kraj pameti imao ideju o životu s njom, bila je izazov s kojim je trebalo završiti nakon zasićenja. A sa dotadašnjim iskustvom nije ni mogao pojmiti koliko ta žeđ može biti beskrajna.
Muškarci iz firme su to nekako osetili i pozvali su ga na neko druženje i uz čašicu jezik se sve brže odvezivao a slast pobede je davala zamah priči. Tek, svi su saznali kakva je opasna ljubavnica došla u njihov kolektiv i svi detalji te strasne veze su postali tema dana.
Nikad nije saznao kako je ona na to reagovala. Možda je i znala, ali nije marila, imala je veći cilj. Osvojiti ga zauvek i promeniti mu navike, njegova porodica je nije brinula, znala je da je našla poslušnog muškarca koji više neće moći bez nje i onoga što ih je spojilo.
Stvari među njima su se odvijale brzinom svetlosti i umesto da se vraća kući s posla, sve češće je spavao u njenom stanu i razvod je bio na vidiku. A, ona je samo sijala srećna što sve ide po planu.
Njegovi drugovi su, zavideći mu što uživa u takvoj ženi, često prepričavali zgode iz njihove intime i čekali priliku da i oni dođu na red. Umesto toga, došla je pozivnica za svadbu.
Znajući da je već imao stabilan brak sa ozbiljnom ženom, počeli su da ga upozoravaju da ne žuri, da njegova divna supruga to ne zaslužuje...
Sve je bilo uzalud. On se zaljubljen do srži već preselio kod Katarine i ne misleći mnogo na ženu i sina, na njihovu tugu i na opomene koje su stizale iz šire porodice.
Oni su nastavili da žive svoj novi život pokrenuti snagom strasti. Bili su presrećni i radili su svoj posao sa mnogo elana i sve je krenulo u najlepšem pravcu. Nije tu bilo mesta za okretanje unazad i tugu bližnjih.
Dolazilo je vreme kad se svako zbog opštih promena u društvu morao baviti svojim problemima, a ne njima.
A, onda se posle nekoliko godina ispunjenih strašću i lepotom zamajac života zanjihao u suprotnom pravcu i njihova sreća je počela da tamni. Počeli su sukobi između Jovana i Katarine, ona ga se na neki način već bila zasitila, smetalo joj je što nije ambiciozan, njen tempo je bio drugačiji i sve češće su se ozbiljno sukobljavali.
On je tek nekako uspeo da ponovo uspostavi odnos sa sinom koji ga je bio sasvim odbacio, pateći što ga je zapostavio. A, nemir je stalno pokretala i griža savesti zbog bivše supruge koja ničim nije bila zaslužila da je tako bezočno napusti. U krajnjem slučaju, oni su pre svega bili dva dobra prijatelja, i sigurno mu nije oprostila što joj nije sve otvoreno rekao, možda su to nekako mogli skupa prevazići, umesto što je otišao bez reči. Njegovi nervi počeli su vidno da popuštaju, sve više mu je falio onaj stari mir, ona tiha supruga koja nije zahtevna i ne traži više od onog što on može dati.
Katarina je potom iznenada izgubila sina iz prvog braka koji je imao lične traume i sve je postalo besmisleno. Oboje su se prepustili sopstvenim tugama i više ni u čemu nisu bili skupa. Činilo se kao da su izgoreli u strastima koje su im promenile život a koje su bile osnov njihove veze. U njihov dom uvukao se muk.
Jovan je sve češće zaboravljao da popije lekove za povišeni pritisak koji mu je ozbiljno pretio, a ona ophrvana svojim bolom nije stizala da ga kontroliše kao ranije. Tek jednog dana je na poslu pao bez svesti i jedva su ga spasli. Doživeo je moždani udar i ostao nepokretan.
Dušanka koja se nije ponovo udala i ostala da živi sa sinom i od sećanja na dane svog, kako je verovala savršenog raka, bila je duboko dirnuta njihovim tragedijama i zajedno sa sinom uskakala je kad god je mogla da im pomogne. Više pred sobom nije videla muža koji ju je izdao ni ženu koja ga je preotela nego dva nesrećna ljudska bića kojima je bila potrebna pomoć.
Tek kad bi iza sebe čula šapat prolaznika dok bi ga u kolicima vodila u šetnju po parku, koji bi je podsetio na to, ona bi se nekad samo nasmešila, nekad samo pustila suzu za njima i za sobom, a život se morao živeti onako kako date okolnosti nametnu što je ionako bilo njeno ubeđenje i potvrđeno životno iskustvo.