NEZAHVALNOST
I šta da radim sada sa ovim pištoljem?
Ne bih želela da zvučim nezahvalno,
ali zaista bih više želela
biciklo,
ili priručnik o gajenju cveća.
Ej, ili psa!
To bi bilo predivno.
Mogli ste jednostavno da me iznenadite tortom.
Bila bih presrećna.
Ali, eto,
ne bih znala šta da radim sa ovim pištoljem,
koji mi toliko ljubazno i brižno gurkate u ruku.
Ipak, zahvalna sam vam mnogo.
I ne brinite se,
sigurno će mi se naći.
NEPODNOŠLjIVO LAKO
Kada je kamenje dovoljno malo
želi da bude zajedno.
Gubi svoje pravo na ime i postaje
pesak.
Posle od njega možeš da napraviš
zidove,
kule
ili šta poželiš.
Postaje oksimoron ̶
meko kamenje.
I možeš lako da iskopaš veliku rupu
između njega.
SEPTEMBAR
Bio je to lep dan,
dan kada sam se udavila.
Bio je sunčani avgust
i rodilo se mnogo novorođenčadi.
Rađali su se s rukama ispruženim uvis
ka bolničkim tavanima,
vrišteći uplašeno:
Dolazimo u miru!
– kao upozorenje.
Bio je to lep dan,
dan kada sam se udavila.
Bio je sunčani avgust
i bilo veoma toplo.
Nikada nisam mogla da podnesem vrućinu.
Ušla sam u vodu,
a zaboravila kamenje
koje su mi stavljali u džepove
da ne bih odletela.
Kažu da neko kamenje
stavlja pesnike u džepove
kada želi da se udavi.
