Rad Milka Stojkovića, ZA NAŠU DECU, bio je prijavljen na konkursu Književne radionice Kordun "Čovekov otisak u prirodi" ušavši u uži izbor od 10 radova, žiri je odlučio da PRVU NAGRADU ZA PROZU dodeli baš za ovo delo. Autoru, još jednom, čestitamo, a sa pratiocima KRK delimo rad ZA NAŠU DECU.
Književna radionica "KORDUN"
ZA NAŠU DECU
Predivna slika!
Ne može da se ne primeti.
U ravni je sa stvarnošću!
Niste prvi koji je to primetio.
Prosto čujem žubor reke. Osećam kapi vode po licu. Udišem klizavost ovog belutka u brzacima.
Imali smo nekoliko posetilaca koji su čak i ribu hteli rukama da hvataju u virovima ove slike. Obezbeđenje je jedva uspelo da ih izgura na izlazna vrata galerije.
Umetnik je izuzetan. Imati ovakvu maštu i preneti je na slikarsko platno je retka privilegija.
Nije samo mašta u pitanju. Slika je u osnovi stvarnost.
Čija stvarnost?
Ovo na slici je reka Vlasina.
Vlasina!? Skoro sam bio u tom kraju. Nisam video ni vodu, a kamo li reku. Uočio sam samo suvo korito.
Ah! Voda je u cevima. Napaja mini hidrocentrale, obasjava svetlu budućnost.
Ali, priroda!? Ribe? Rakovi? Živi svet u reci i oko nje? Sve je to nestalo!
Grešite. Zar se pre nekoliko trenutaka niste divili baš tome.
Da, ali to je samo slika.
O tome upravo pričamo. Vlasnici mini hidrocentrala su u obavezi da sačuvaju prirodu, pa su angažovali umetnika da sačini ovu sliku koja će ostati u nasleđe budućim generacijama i prikazivati im svu raskošnu lepotu toka reke Vlasine.
Ali u stvarnosti...
Kome je još potrebna stvarnost? Shvatićete vremenom da ovako nešto čak i više pogoduje turizmu nego neposredni odlazak u poluukroćenu prirodu gde vas mogu očekivati mnoge nepredviđene okolnosti. Ovako, lepo zakažete termin, dođete u galeriju sa porcijom roštilja, kesom kikirikija, kesom suncokreta, dobijete stolicu u koju se udobno smestite i sat, dva, tri, zavisi koliko vremena uplatite, uživate u žuboru reke, osećate kapljice vode koje se u brzacima odbijaju od belutaka. Radi kompletnog zadovoljstva, posetioci će moći u galeriji da bacaju plastične flaše, kese, staklene boce, prazne konzerve. Mi sve činimo za budućnost naše dece. Potomstvo koje dolazi za nama biće nam zahvalno.
***
Zadivljen sam! Slika koja očarava!
Ne može da se ne primeti.
Gotovo verna kopija stvarnosti.
Većina posetilaca to primeti.
Skoro da čujem šum lišća, dašak vetra, cvrkut ptica, kad bih zažmurio možda bih osetio i mirise.
Mnoge smo posetioce morali silom da izbacimo jer su sa ove slike hteli da beru cveće i sakupljaju pečurke.
Izuzetan slikar. samo nam genije može ovoliko približiti realnost.
Nije samo genijalnost u pitanju. U osnovi je stvarnost.
Čija stvarnost?
Ovo na slici su šume i prirodne lepote Vlasine.
Vlasine!? Pre desetak dana sam prošao Vlasinom. Nisam primetio ni travu, ni cveće, a kamo li šume. Samo gola brda.
Ah! Šuma je prodata bizmismenima koji su...
