detalj slike: KRK Art dizajn

SNAŽNA EMPATIJA I UNUTRAŠNjA PROSVETLjENjA

(Klaudija Pičino, Moguća Luka, poezija, ALMA - Beograd, 2018)

Milica Jeftimijević Lilić

Pesnikinja Klaudija Pičino, već dobro poznata srpskim čitaocima kroz svoje dve prethodno objavljene knjige u Srbiji, oglašava se i po treći put zbirkom  Moguća luka,  poezijom koja ima  naglašeno angažovani odnos spram gorućih problema savremenog sveta. Ova pesnikinja je inače trenutno jedan od najpopularnijih italijanskih pesnika koji ima snažan prodor  na svetsku književnu scenu o čemu govore brojne nagrade u mnogim delovima sveta. Njen kosmopolitizam i humani angažman otvaraju joj mnoga vrata i srca čitalaca širom sveta. Zadivljujuća je snaga  s kojom se ona bori za afirmaciju poezije i pozitivnih ljudskih vrednosti. Kao  profesor i majka veliku energiju ulaže u to da uprkos radnoj angažovanosti stigne na mnoge festivale u svetu gde je rado viđen gost i gde afirmiše i italijansku kulturu uopšte.

Njena poezija nastaje spontano i često je odraz trenutnih duševnih stanja ili reakcija na neki aktuelni problem u svetu ili na neke fenomene života koji  je misaono angažuju. U centru njenih preokupacija je prevashodno sloboda bića, sloboda čoveka uopšte i poštovanje svih grupacija, svih naroda sveta. Ona svim srcem ustaje protiv hipokrizije prisutne i tamo gde ne bi smela biti:

Mir i spokoj u udruženjima za solidarnost,

u sivoj ekonomiji i bolnicama

gde časovi menjaju kazaljke u stubove.

Dozivam mir

i spokoj želim

onima koji će od humanosti napraviti svoj kredo,

onima kojima je određen nezasluženi pakao,

onima koji o tome govore

a nikad  to ne ostvare.

 Kao profesor u školi za  decu sa posebnim potrebama ona ima izoštreno čulo za njihovu dramu i mnoge pesme bave se time pokazujući kako je, u inače otežanim im  životnim okolnostima, potreban ljudski dodir i prihvatanje svih razlika uz nužnu humanu podršku:

 Civilizovana Evropa donela je

ubistveno rešenje:

kampove sa izbeglicama

kako bi nas navikli

na dijasporu nevinih

da nam zatupe mozak

da ne shvatimo

nemerljivu hrabrost

gubitnika.

Nasuprot tome, tu je i jedna dimenzija lirskih osvetljavanja sopstvenog bića, koje ma koliko bilo okrenuto drugima, uvek traga za celinom.  Za dodirom sa sobom u ljubavi i harmoniji sa bliskim bićem. Ljubav je i dalje njena velika tema koja se sagledava iz više planova, sa ukazivanjem na nesposobnost savremenog čoveka da doživi ljubav i da se uz nju obnavlja. U pojedinim  pesama  ispoveda  se lična drama zbog teško ostvarivih pravih  dubokih ljubavi koje su izraz pripadanja srodnih duhom, sugeriše se nužnost pravljenja kompromisa i pomirenost sa odsustvom dubokog razumevanja među partnerima:

 Ljubav nema logiku ili zabrane,

 ima suzdržane udarce...

Ljubav iščezava u sećanjima

splašnjava pred display-om

i umire kao surogat od lažne zavisnosti

što izmiče osećaju bilo kakvog pripadanja.

 Pesnikinja najčešće  svoj  snažni Eros usmerava ka najmlađima. Ona se okreće ka onima koje je život u neku ruku osakatio  (autistična deca, oni kojima je telo iz nekih razloga nefunkcionalno, deca koja su u izbeglištvu i trpe posledice surove  ekspanzionističke politike)  ili svetu onih koji su ukalupljeni, bez emocija i puni pohlepe, zaslepljeni interesima. U tom smislu ona govori u ime većine koja se sudara sa ovim problemima u svakodnevnim životima, stoga je plastika, jedna snažna metafora koju pesnikinja koristi da bi pokazala kako savremeni čovek postaje besadržajan,  prazan,  bezosećajan i bez empatije.

Virtuelni svet sve češće zamenjuje stvarni, te ona slika takve donose  gde je vidna simulacija života i samozavaravanje kojem se savremeni čovek sve češće izlaže u nedostatku mogućnosti za stvarnom komunikacijom i ukrštajem duhovnih energija koje obnavljaju i pročišćuju, umesto toga sve se završava  na varljivom trenutnom doživljaju.

 Roza stoji na pramcu

svojih strahova,

nema više ciljeva

niti sigurno težište

ali hoće da veruje da

će je njen virtualni Džek

darivati jednim stvarnim osećanjem.

Džek i Roza se neće susresti

na svakodnevnoj putanji

dalekih planeta,

ali se njihove lutalačke duše

prepoznaju u jednoj mogućoj luci.

Poezija koja osvešćuje i oplemenjuje svojim visokomoralnim porukama kakvih je više u ovoj  i u celom opusu pesnikinje Klaudije Pičino,   u tom smislu vidi se kao poslednji azil za očuvanje duševnosti i duhovnosti. Uz druge estetske valcere prisutne u njenom pevanju  s razlogom joj obezbeđuje visoko mesto na svetskoj kulturnoj sceni.

Jednom rečju, Moguća luka puna je  svežih i neočekivanih metafora, emocija i misaonih prodora. To je knjiga koja poziva na plemenito učestvovanje u životu i svetu kako bi se sačuvao od totalnog moralnog urušavanja i ljudske bestijalnosti. Ova Moguća luka  još jedan je dar od poetese raskošne i plemenite duše koju nesebično poklanja povezujući najudaljenije svetove lekovitom utešnom rečju onima kojima je podrška najpotrebnija.

PODELITE OVAJ TEKST NA: