BEZ IZGOVORENE REČI, MUK NASTAO JE
U tišini sve tajne ostaju samo tajne
Večnost je potrebna da ova sveta ljubav
Koju delimo jedni ka drugima nesebično
Jednoga dana postane sve više i više lepša
Više nego ikada, potrebno je dati emocije
Možda nekada nismo srećni u svemu tome
Ali moramo da shvatimo da naša vremena
I dalje su također opostojana u svakom trenu
Zašto da govorimo ako usne su nam neme
I da muk sve će da izgovorene reči skrije
Ljubav je danas postala tako čudnovata
Da više ne znamo gde se nalazimo
Razlog svega jeste da verujemo više sebi
Nego drugima oko sebe zbog sitnica
Koja naš život su odavno preoblikovala
A vreme ne ide onako kako to zamišljamo
Jer moramo da budemo vedri i nasmejani
Kada usne zaneme, muk je prisutan
Sve oko nas postaje crno i beskrajno hladno
Prvi dani našeg buđenja su blurovane emocije
Sunce naše više ne greje tako snažno
Kao što nekada je grejalo s ponosom
I ljubav postala je tako čudnovata
Jer ćutanjem grehe svoje ispiremo
I ne vidimo ništa osim tame i beskrajnog ćutanja
Muk nastao je zbog pogrešnih vremena
Gde i dalje razmišljamo o ljudima drugim
A ne vidimo sami sebe svakog trenutka
I dalje samo vreme nas spašavati može
Od raznih nevolja; muk prisutan je
Tišina i dalje prekida sve naše emocije
Muk je nastao, vreme je na strani pravde
Možda jednoga dana sve će biti kao jučer
Samo pitanje je ko je pobednik ove igre
Da li smo pak mi, ili druga bića?
Nije zlato sve što sija
Jer to je ono što nam nedostaje
Bez izgovorene reči muk je nestao
Vreme je za neke nove pobede i izazove
Bez izgovorene reči muk nastao je
Večnost je potrebna bila samo
Da shvatimo da sve je dobro u nama
Zauvek ostalo samo ćutanje
Životom vredna!
