 | Ilija Šaula | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
U tanjiru bez meda
Trpeo sam dodire u zadirkivanju moje prošlosti
Trebao sam da priznam, da budem kažnjen
Nisam imao ponosa da unakaženim gledam u oči
Razvlačili su mi prošlost u nedogled.
Umoran od njihove oholosti počeo sam da praštam
U gomili uspomena stajale su vitrine iz nebeske sobe
U jednoj od njih ugledao sam dvorac pod zavesom bršljana.
Visoko iznad njega stajale su nečije ruke
U drugoj vitrini video sam svetlost
Odškrinuše se vrata i svetlo posta mrak.
Iz tela koja su se delila izlazili su ljudi
Pritiskao me ogroman čamac ispunjen čađavim ništavilom
Nestajao sam u ponoru čije su vode krstile poslednje bezdušnike
Lađa sa ispranim mozgovima plovila je horizontu.
Sunce se rađalo malo nakrivljeno
Drvo je i dalje pravilo hlad
kako za namernika tako i za drvoseču.
